Момчило Крајишник за Глас Српске: Био сам разочаран због губитка Сарајева

У интервјуу за "Глас Српске" 19 година од дејтонских преговора присјећа се тешких разговора са Алијом Изетбеговићем, Крешимиром Зубаком, Фрањом Туђманом, а посебно са Слободаном Милошевићем, чији су превиди скупо коштали РС.

* ГЛАС: Како 19 година касније гледате на Дејтонски споразум с обзиром на то да сте учествовали у преговорима који су претходили његовом закључивању?

КРАЈИШНИК: Све што има историјску димензију са дистанце изгледа другачије него у вријеме када сте директни учесник тог догађаја. На Дејтонски споразум су све стране имале примједбе, а главна наша примједба била је због тога што смо изгубили одређене територије гдје су већински били насељени Срби. Брчко је било проблем зато што је на неки начин била прекинута РС. Гледајући са ове дистанце сигурно је добро што је мир успостављен, што је престао бруталан и тежак рат и што имамо РС. Сматрам да је мир највећа вриједност Дејтонског споразума.

* ГЛАС: На сваку годишњицу изнова се отвара прича о оригиналу Дејтонског споразума. Да ли сте у рукама икада имали оригинал?

КРАЈИШНИК: Никада оригинални документ нисам имао у рукама због тога што га наша делегација није парафирала у Дејтону. Послије је покојни Никола Кољевић у име РС тај документ потписао у Паризу. Ми никада нисмо добили оригинални превод Дејтонског споразума.

* ГЛАС: Знате ли гдје је оригинал и да ли је тачно да га је добио Алија Изетбеговић?

КРАЈИШНИК: Мислим да то није тачно, мада је Изетбеговић могао у Паризу добити тај споразум, јер га је потписао у име Федерације, док је у име РС то урадио Кољевић. У име нас то није могао потписати Слободан Милошевић, који је могао само бити свједок, као и Фрањо Туђман. Није се, међутим, знало ко у име кога потписује, само се тражило да то прође, да буде церемонијално и да испадне да су га потписале српска, хрватска и муслиманска страна, а ко и у име кога, није било битно. Извлачили су се папири и одједанпут је извучен папир да је Милошевић овлашћен да то потпише, иако није био овлашћен.

* ГЛАС: Гдје су онда оригинали?

КРАЈИШНИК: Заиста не знам гдје су.

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да споразум није преведен, нити је усвојен у Парламенту БиХ?

КРАЈИШНИК: Дејтонски споразум не треба да усваја Парламент БиХ, него РС и ФБиХ, које су га потписале и које су биле у сукобу. Чињеница да није преведен и верификован само је један примјер како се код нас ради. Када се главни дио посла заврши, онда више о томе нико не брине.

* ГЛАС: Како су текли преговори у Дејтону?

КРАЈИШНИК: Наша делегација је активно учествовала у преговорима све вријеме. Ми смо готово сва спорна питања ријешили. Онда су на незваничним састанцима вођени разговори и дата су одређена рјешења, али она нису била спроводива без нашег потписа. На самој церемонији требало је да споразум у име ФБиХ потпише Крешимир Зубак, а ја у име РС, а да се као свједоци потпишу Туђман и Милошевић. Након што је направљена мапа, која је промијенила договор, ми се са тим нисмо сагласили, а да би конференција у Дејтону била спасена претворили су свједоке у учеснике преговора и потписнике споразума, па је Милошевић добио право да стави потпис у име РС.

* ГЛАС: Како Вам је Милошевић саопштио да је у име РС парафирао документ?

КРАЈИШНИК: На конференцији смо били обавијештени да се она прекида, јер су муслимани почели да условљавају и рекли да прекидају конференцију, али то је била игра. Ми смо мислили да ћемо почети паковати кофере да идемо кући. Онда је дошао Момир Булатовић и покајнички рекао да није учествовао у томе и да су преговори завршени. Ми смо се изненадили, јер је тек требало да разговарамо о мапи коју смо понудили и за коју су странци дали зелено свјетло. Са Ричардом Холбруком било је завршено Сарајево, а са Туђманом излазак на море. По договору Сарајево је требало бити дистрикт са десет општина које би имале заједничко тијело и у којем би биле смјештене заједничке институције. За излазак на море је чак нацртана мапа са којом се Туђман сагласио и тиме бисмо све ријешили. Када су изашли нови приједлози ми смо рекли да то не прихватамо. Странци су рекли да се то потпише, али ми нисмо пристали. Све је прагматичном америчком политиком поништено и онда је потпис ставио Милошевић. Касније је тражио да то потпишемо и то је учинио Радован Караџић у Добановцима у Београду.

* ГЛАС: Због чега је Милошевић пристао на те уступке?

КРАЈИШНИК: Милошевић и Булатовић имали су само један задатак - да скину санкције Југославији. Не замјерам му, али много тога смо могли боље урадити него што се десило. Он је гледао са позиције Србије. Ми који смо живјели овдје на то смо гледали другачије. Сматрао је да боље познаје муслиманске и хрватске представнике од нас. Направио је више превида и мислио је да ће их уступцима фасцинирати.

* ГЛАС: Колико сте често разговарали са Изетбеговићем и Туђманом?

КРАЈИШНИК: Имали смо два-три састанка. Послије је свако сједио у својим просторијама, а медијатори су ишли из канцеларије у канцеларију. Туђман је покушавао да себи да већи значај него што има. Изетбеговић је био ровитог здравља и имао је проблема са срцем. Покушавао је да се што мање умара и експонира, а главни посао су обављали Харис Силајџић и Мухамед Шаћирбеговић.

* ГЛАС: Како су изгледали Ваши сусрети са Изетбеговићем и Зубаком?

КРАЈИШНИК: Имали смо коректан разговор. Изетбеговићу сам рекао да хоће да има више од онога на шта има право, а он ми је рекао: "Немој ми замјерити, имам привид државу. До подне се свађам са Зубаком у Федерацији, а поподне са тобом. На крају немам ништа осим Сарајева, а ти хоћеш и Сарајево да ми узмеш".

* ГЛАС: Каква је била реакција народа када сте се вратили на Пале гдје су тада биле институције РС?

КРАЈИШНИК: Било је опште разочарење због губитка Сарајева. Нисмо сачували оно што је народ одбранио. Нисмо били срећни. И мој је крај остао у том Сарајеву. Онда је неко намјерно протурио причу: "Лако бисмо се ми договорили са свима, али не можемо са Крајишником јер би његова кућа остала тамо". Имали смо право на Сарајево, то је био простор гдје је живио српски живаљ. Иако је народ био разочаран, нико нас није кривио због постигнутог споразума.

* ГЛАС: Гдје је РС 19 година након Дејтона?

КРАЈИШНИК: Било је претензија одређених структура одмах након Дејтона, али је РС сачувана. За то су заслужни многи људи који су представљали РС. Било је мноштво планова да се различитим преструктурирањем све то поништи, али нису успјели. РС је трајна категорија. Унитаризација БиХ је превазиђена прича и сви који то заговарају не знају колико штете БиХ због тога може имати. РС је епохално дјело. Када смо били у Хагу Слободан Праљак ми је рекао: "Вас Срба је мало у Хагу". Питао сам како то кад нас има превише, а он је одговорио: "Ви Срби сте добили РС, вас би требало бити три-четири пута више у Хагу. Да ми имамо Херцег-Босну сви бисмо потписали 20 година. Не морају нам судити". Без народа који је свесрдно био спреман на жртве, не би било ни РС.

"Мистер но"

* ГЛАС: CIA је у извјештајима открила неке до тада непознате детаље са преговора. Да ли је тачно да је Милошевић тражио да му се сервирају јастози, а Изетбеговић да у паузама гледа фудбалске утакмице?

КРАЈИШНИК: Све су то глупости. Вјероватно је то атрактивно да се од свега направи гламурозна представа и да се томе да значај. Ни Изетбеговић ни Милошевић нису имали никакве захтјеве. Такве ствари нити сам видио, ни чуо, нити могу да вјерујем да су тачне.

* ГЛАС: CIA је написала да су Вас због лакшег изговора звали мистер Мо?

КРАЈИШНИК: Нису ме тако звали у Дејтону већ су ми накнадно пришили "но" због чињенице да сам им сметао и нисам дао да преносе надлежности. Био бих вјероватно "мистер јес" да сам прихватао све што су хтјели.

* ГЛАС: Често се може чути да сте имали луксузне услове у Дејтону?

КРАЈИШНИК: Ништа посебно нисам видио. Хранили смо се у некој обичној мензи. Американцима није било битно да ли ће нас почастити или не. Они су жељели да заврше посао. Све је тамо било више него скромно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.