Митровић: Мандић никада није показао мржњу према Бошњацима

У наставку суђења предсједнику Удружења породица несталих лица Сарајевско-романијске регије Милану Мандићу и новинарима телевизије "Елта", који су оптужени за изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости, Митровић је навео да Мандића познаје посљедњих 16 година кроз заједничке активности у процесу тражења несталих.

Митровић је у својству свједока одбране рекао да је емисију "У сред сриједе" телевизије "Елта", о теми тражења несталих лица, процесуирања ратних злочина и односа удружења која се баве овим питањима, а у којој је Мандић дао изјаву "Божија правда у Сребреницу је стигла 1995.", гледао накнадно.

"Док сам гледао прилог, стекао сам утисак да је код Мандића жпровејаваож осјећај изражене дискриминације од свих који имају директан утицај на тражење несталих. И Мандић је жртва, он још трага за оцем, а знам да му је и мајка била притварана током рата", каже Митровић.

Он је потврдио да је 9. јануара 2014. године Мандић примио увредљиву " честитку" на којој се налазила фотографија скелетних остатака жртава, коју је показао Савјетодавном одбору Института за нестала лица БиХ, чији је члан.

"Тражио је да буде заказана сједница Одбора на којој би хрватска и бошњачка удружења заузела став о овоме, али до тога никада није дошло", рекао је Митровић.

Он је додао да је једна од представница бошњачког удружења рекла да јој није било понуђено да "потпише честитку", али да би то учинила.

"И поред стања у којем је био, Мандић никада није показао анимозитет нити мржњу према Бошњацима. Он је, и поред понекад радикалних ставова, одржавао ниво кореспонденције са свима који се баве тражењем несталих, а 2010. године посјетио је и Поточаре, након чега је био изложен критикама српских удружења јер Бошњаци нису урадили нешто слично за Србе", рекао је Митровић, који је члан Савјетодавног одбора.

Према његовим ријечима, сви чланови Савјетодавног одбора нису драстично схватили Мандићеву изјаву. Како каже, она је потекла из личне фрустрације и осјећаја дискриминације српског народа, а не из жеље за одмаздом.

"Прије и послије тога, Мандић никада није дао такву или сличну изјаву. Коректно се понашао, а са неким Бошњацима чак је имао и срдачне односе", потврдио је Митровић.

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић рекао је да је по службеној дужности гледао интервју са Миланом Мандићем на телевизији "Елта", у којој је, између осталог, говорио о проблемима са Тужилаштвом БиХ, које је главни носилац тог процеса.

"Спомињао је проблеме у вези са одбијањем Тужилаштва БиХ да плати пробна копања, као и неоправдано дуга чекања на ексхумације које су биле најављене. Спомињао је и проблеме између српских и бошњачких удружења, наводећи да удружења из Федерације БиХ /ФБиХ/ немају довољно солидарности и одговорности да признају статус српских жртава", навео је Мишић.

И овај свједок је потврдио да је, као и Мандић, 9. јануара 2014. примио увредљиву "честитку" усмјерену против српског народа, о чему је разговарано у Институту. Мишић каже да, нажалост, није било воље да ово питање буде стављено на дневни ред Управног одбора.

"Мандић је то поставио на Савјетодавном одбору, али није постигнут никакав консензус", рекао је Мишић.

Коментаришући Мандићеву изјаву, Мишић је рекао да је разочаран јер су му након тога затворена бројна врата у процесу тражења несталих.

"Мандић ми је објашњавао његово разочарање што се изјава тумачи злонамјерно и што покушавају омаловажити његов досадашњи рад на тражењу несталих", каже Мишић.

Он сматра да је Мандић требало да објасни своје ријечи или да, евентуално, упути извињење увријеђеним.

Мишић је изразио разумијевање за жртве, које "имају пуно горчине и огорчења", те додао да је Мандић дискриминисан.

"Он је себи направио велику штету. Прије тога много је радио са свједоцима, а Институт је поднио неколико захтјева за ексхумацију на основу његовог рада. Имао је добру сарадњу са људима на обје стране, а био је захвалан и захтјеван сарадник. Никада није имао предрасуда према другим народима, а био је популаран и у удружењима жртава из ФБиХ", потврдио је Мишић.

Мандићева изјава би, према његовим ријечима, прошла незапажено да је члан колегијума директора Института Амор Машовић није потенцирао са циљем да га искључи из Савјетодавног одбора, у чему није успио.

"Нисам чуо да је изјава Милана Мандића подстакла било кога на изазивање националне, расне и вјерске мржње", рекао је Мишић.

Кривичну пријаву против Мандића и телевизије "Елта" поднијели су представници бошњачких удружења из Сребренице.

Пријава је поднесена због Мандићеве изјаве од 19. фебруара 2014. године, када је у вези са јавним иступима Мунире Субашић и Хатиџе Мехмедовић, које представљају удружење "Мајке Сребренице", између осталог, рекао да ће "њихове говоре стићи Божија правда".

"Божија правда у Сребреницу је стигла. О томе јавно говорим. Жесток ратни злочин почињен је 1992. и 1993. године у Сребреници, Скеланима, Поточарима, Кравици и Братунцу, а Божија правда је стигла 1995. године", изјавио је тада Мандић.

Наставак суђења заказан је за 25. јануар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.