Милутиновић: Власти у Сарајеву пуцале на сопствени народ

Тадашњи потпуковник Милутиновић као примјере је навео експлозије у реду за хљеб у улици Васе Мискина у мају 1992. године, те обје експлозије на пијаци Маркале, у фебруару 1994. године и августу 1995. године.

У тим инцидентима страдало је укупно око 150 грађана Сарајева, а рањено је више од 200 особа.

Младића, тадашњег команданта ВРС-а, оптужница терети за терорисање становништва Сарајева дуготрајним минобацачким и снајперским нападима.

Милутиновић је тврдио и да су послије друге експлозије испред Маркала 28. августа 1995. руски истражитељи утврдили да су ''неке жртве умрле раније, а њихова тијела су била размијењена''.

За рат у БиХ, свједок је окривио муслиманско руководство, подсјећајући да је њихов лидер Алија Изетбеговић у скупштини БиХ рекао да је ''спреман да жртвује мир за сувереност БиХ''.

Милутиновић је казао и да су, два дана послије пада Сребренице у јулу 1995. године представници локалних Муслимана у сусрету с Младићем у братуначком хотелу ''Фонтана'' изразили жељу да оду.

Младић им је, по свједоку, поручио да ће свима бити омогућено да оду гдје желе или да остану.

Подређеном команданту Дринског корпуса ВРС-а Радиславу Крстићу, Младић је, како је казао Милутиновић, наредио да се ''понашају као витезови'' и да ''никоме не смије бити нанесено зло''.

- Генерал Младић казао је и да ће бити задржани сви муслимански мушкарци за које се сумња да су починили ратне злочине - рекао је Милутиновић, тврдећи да су они касније предати Црвеном крсту.

На питање судија зна ли да су задржани мушкарци касније стријељани по кратком поступку, свједок је одговорио: ''Први пут чујем за то''.

У писаној изјави, Милутиновић је подвукао и да вјерује да генерал Младић, ''као официр и човјек, никада није могао издати наређење противно Женевским конвенцијама''.

- Иако сам био начелник Информативне службе, ја десетак дана послије готово да нисам знао за злочине који су се десили у Сребреници - казао је он.

Младић је оптужен за геноцид почињен над око 7.000 муслиманских мушкараца у данима пошто је ВРС 11. јула 1995. заузела ту енклаву која је била под заштитом УН-а.

Доказујући да је Младић морао бити обавијештен о убиствима у Сребреници, тужилац  је цитирао низ текстова из западне штампе објављених средином јула 1995. године сугеришући да је Милутиновићева служба те наводе преносила свом команданту који је то ''желио да зна''.

- Свакако да мислим да смо и саопштавали то генералу Младићу, али нисмо знали колики је ниво тих егзекуција - да кажем злочина - на тим просторима - изјавио је Милутиновић, тврдећи, међутим, да ''није знао'' ко је злочине починио.

Свједок је потврдио да је за филм београдског новинара Зорана Петровића-Пироћанца, на којем се види гомила лешева у селу Кравица 13. јула 1995. године сазнао десетак дана касније и да је ГШ ВРС-а уложио напоре да до тог филма дође.

Младићу, оптуженом и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размјере геноцида и узимање припадника UNPROFOR-а за таоце, суђење ће бити настављено 19. јануара 2015. године, послије празничне паузе у раду Хашког трибунала, јавио је БИРН -Justice Report.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.