Милошевић свјесно жртвовао Сарајево

Милошевић свјесно жртвовао Сарајево 20.11.2018 12:45 | В. Зељковић, Д. Момић

Бањалука - Бивши предсједник Србије Слободан Милошевић најзаслужнији је што Република Српска и након 23 године постоји. Категоричан је ово став саговорника “Гласа Српске” који истичу да је Милошевић 21. новембра 1995. године у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона донио у то вријеме болну и тешку одлуку да жртвује Сарајево ради опстанка РС.

- Да није било њега, Републике Српске данас не би било или би ентитетска граница била на ријеци Врбас. С обзиром на све врсте притисака које је српска делегација тамо трпјела, убијеђен сам да би до тога и дошло да то он није спријечио. Да смо тада добили Сарајево, вјерујем да данас не бисмо имали Републику Српску - каже бивши премијер РС и један од чланова српске делегације у Дејтону Владимир Лукић поводом 23. годишњице потписивања Дејтонског мировног споразума.

Са Лукићем се слаже и Биљана Плавшић, некадашња предсједница Републике Српске, истичући како је Милошевић из ових преговора извукао максимум за српски народ у БиХ.

- Сјећам се да су 20. новембра били прекинути преговори, јер договора није било ни на видику. Компромиса није било. Чак су и мотори на авиону, који је требало да врати српску делегацију, били упаљени. Он је тог 21. новембра, у раним јутарњим часовима, рекао двије, три кључне реченице. Прва је била везана за Сарајево. Оно је морало бити жртвовано, иначе не би било Републике Српске. Ако се све сагледа објективно, то је у том тренутку било најбоље рјешење за нас - присјећа се Плавшићева наводећи да је њој, као рођеној Сарајки, то тешко пало, али и да је то у том тренутку било једино рјешење.

Каже да изворном и оригиналном споразуму не би ништа додала ни одузела.

- Након што сам детаљно простудирала овај споразум, рекла сам да се Американцима нешто омакло - каже бивша предсједница Српске.

Сличан став има и блиски сарадник Радована Караџића и ратни министар информисања Републике Српске Мирослав Тохољ. Према његовим ријечима, тадашњем руководству, али и актерима политичког живота у РС овај мировни споразум у први мах се чинио као “рогобатан” и опасан по будућност српског народа у БиХ.

- Чак сам и сам у то вријеме давао изјаве како се ради о споразуму који би могао имати далекосежне негативне посљедице по српски народ и Републику Српску. Тако је то тада изгледало из наше перспективе. Међутим, изворни Дејтонски споразум показао се као капитални документ када је у питању опстанак РС, јер је он најбоља брана за унитаризацију БиХ - сматра Тохољ.

Да би Срби требало да буду више него задовољни овим споразумом и да нипошто не треба да кукају за промјенама које је он у међувремену доживио, мисли и Лукић.

- Република Српска је најважнији резултат Дејтона и она је чврста и стабилна и послије 23 године. Ми морамо да рашчистимо са неким стварима и да не плачемо за свим и свачим и не кукамо “отишло је ово или оно”. Јесте отишло, али нико други нам није крив, јер смо све то ми дали - каже Лукић.

Он додаје да послије толико времена имамо стабилан мир и Републику Српску у којој се данас живи боље него када је настала.

- Ми имамо право да будемо незадовољни економском ситуацијом и када видимо како се живи на неким другим мјестима, али зар неко вјерује да бисмо живјели боље да нема Републике Српске? Наша власт треба да ради на томе и да гледа шта се од одузетих функција може вратити, јер без обзира на то што ће други, прије свега сарајевски фактор бити против тога, сигуран сам да ће и свијет увидјети да је Дејтон ипак најбоље рјешење - поручио је Лукић.

Хапшење

Према ријечима Плавшићеве, Милошевић је по повратку из Дејтона тадашње представнике делегације Републике Српске, Момчила Крајишника, Николу Кољевића и Алексу Буху, задржао затворене у Добановцима, а све како би их “омекшао” и приволио да потпишу оно о чему се он претходно договорио.

 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица