Me­tju Pe­riš, OHR je pos­tao dio pro­ble­ma i za­to tre­ba da ode iz BiH

On je ka­zao da je OHR ugu­šio za­po­če­ti pro­ces ra­zvo­ja de­mo­kra­ti­je u BiH. Pe­riš je ka­zao da je EU stavljaju­ći uslo­ve pred BiH sli­je­di­la po­li­ti­ku OHR-a i da je vri­je­me da do­ma­ći po­li­ti­ča­ri kre­nu put Bri­se­la sa vlas­ti­tim pro­gra­mi­ma.

Ka­že da će i Bri­sel i Va­šin­gton od­go­vor­nost na za­tva­ranje OHR-a i po­sli­je to­ga ra­spad na si­lu stvo­re­nih drža­vnih in­sti­tu­ci­ja adre­si­ra­ti na Mi­ro­sla­va Laj­ča­ka.

- Mno­ge re­for­me na drža­vnom ni­vou ko­je su na­me­tnu­li biv­ši vi­so­ki pred­sta­vni­ci uru­ši­će se u ro­ku od ne­ko­li­ko mje­se­ci na­kon za­tva­ranja OHR-a. A ta­da će me­đu­na­ro­dnoj za­je­dni­ci tre­ba­ti kri­vac. Laj­čak do­la­zi iz ma­le zemlje, pa će Bri­sel i Va­šin­gton op­tu­ži­ti njega. Ta­ko da ra­zu­mi­jem i ža­lim tog go­spo­di­na. On je u ne­mo­gu­ćoj si­tu­aci­ji, ka­že Pe­riš.

* GLAS: Ka­ko bis­te oci­je­ni­li na­pre­dak BiH, RS i FBiH od ka­da nis­te šef pra­vnog odjeljenja OHR-a?

PE­RIŠ: Pre­ma me­đu­na­ro­dnim stan­dar­di­ma, na­pre­dak BiH je uža­sno spor. Go­vo­rim o eko­nom­skom pro­gre­su. Mi­slim da je za BiH na­kon ra­ta to je­di­na pra­va mje­ra na­pret­ka. Go­vo­ri se o "po­li­ti­čkom pro­gre­su", ali to je za­blu­da. Ni­je to­li­ko va­žno ka­kav će bi­ti po­li­ti­čki sis­tem u BiH, ako ljudi ima­ju po­sao, si­gur­nost, obra­zo­vanje i zdrav­stve­nu za­šti­tu i ako nor­mal­no ži­ve. U BiH pre­vi­še ljudi ne­ma­ju sve to, jer zemlja ni­je ni iz­da­le­ka ona­ko ra­zvi­je­na ka­ko bi tre­ba­lo da bu­de.

* GLAS: Ko je od­go­vo­ran za to?

PE­RIŠ: Mi­slim da je za taj ne­us­pjeh di­je­lom od­go­vor­na i me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca. U cen­tru njenih akti­vnos­ti u pos­tra­tnoj BiH, ta­mo ne­gdje oko 2000. go­di­ne, bi­la je po­li­ti­čka re­for­ma za iz­gra­đi­vanje cen­tra­li­zo­va­ne drža­ve. Zbog to­ga su va­žni­ji ciljevi os­ta­li za­pos­tavljeni. Dej­ton­ski us­tav je iz mno­go ra­zlo­ga gro­zan, ali njego­va re­for­ma ne­će na­pu­ni­ti trpe­zu. Po što su po­gle­di na bu­du­ćnost zemlje kod ra­zli­či­tih na­ci­onal­nih gru­pa ta­ko su­prot­stavljeni, in­sis­ti­ranje na re­for­mi drža­ve sa­mo je pod­sta­klo ne­spo­so­bnost po­li­ti­ča­ra da pos­ti­gnu do­go­vor, a gra­đa­ne BiH na­ve­lo da vlas­ti­tu pažnju us­mje­re na me­đu­so­bne ra­zli­ke umjes­to na za­je­dni­čke in­te­re­se: da za­vla­da bla­gos­tanje i da omo­gu­će bolji ži­vot svo­joj dje­ci.

* GLAS: Šta je mo­gla, a ni­je uči­ni­la me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca u tom smi­slu?

PE­RIŠ: Me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca mo­gla je da uči­ni to­li­ko to­ga da bi pod­sta­kla ra­zvoj eko­no­mi­je u pos­tra­tnoj BiH, ali ni­je. Mo­gla je da ra­ni­je in­sis­ti­ra na Spo­ra­zu­mu o slo­bo­dnoj trgo­vi­ni u cen­tral­noj Evro­pi, da pod­sta­kne trgo­vi­nu izme­đu BiH i njenih su­sje­da ra­di stva­ranja bla­gos­tanja. Me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca je ta­ko­đe mo­gla uči­ni­ti ne­što po pi­tanju ve­li­kih po­re­za za so­ci­jal­no osi­gu­ranje pri za­pošljavanju, zbog če­ga mno­gi ra­de "na crno". Mo­glo se ura­di­ti vi­še i na pod­sti­canju stra­nih ula­ganja, uz fo­ku­si­ranje na gra­đan­sko, pri­vre­dno i upra­vno za­ko­no­dav­stvo. Mo­glo se uči­ni­ti vi­še i na ve­ćoj tran­spa­ren­tnos­ti po­re­za na po­slo­vanje. Vlas­ti još uvi­jek ima­ju pre­ve­lik uti­caj na sta­no­vniš­tvo u BiH. Stan­dar­di upravljanja su na ve­oma nis­kom ni­vou, ko­rup­ci­ja je ras­pros­tranjena, ta­ko da po­ten­ci­jal­ni in­ves­ti­to­ri ne že­le ula­ga­ti na ovo po­dru­čje. Osim to­ga, sto­pa eko­nom­skog ras­ta ni­je na ni­vou is­to­čnoe­vrop­skih ze­malja.

* GLAS: Eko­nom­ska si­tu­aci­ja u RS u ovom tre­nut­ku je bolja i op­ti­mis­ti­čni­ja ne­go u FBiH. Ka­ko gle­da­te na to?

PE­RIŠ: Na­ra­vno da su vla­da­ju­će stru­ktu­re od­go­vor­ne za eko­nom­ski rast. Na­kon ra­ta Srpska je ima­la manje eko­nom­skog po­ten­ci­ja­la ne­go Fe­de­ra­ci­ja BiH. U RS je manje gra­do­va, a i me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca je za­obi­la­zi­la RS zbog ra­tnih do­ga­đanja. Ali sad je si­tu­aci­ja dru­ga­či­ja i Srpska je u zna­čaj­noj pre­dnos­ti u odno­su na Fe­de­ra­ci­ju: njena vlast je je­din­stve­ni­ja. U Fe­de­ra­ci­ji po­dje­la vlas­ti izme­đu kan­to­na i en­ti­te­ta ne­po­tre­bno kom­pli­ku­je sis­tem upravljanja, ta­ko da je po­tre­bno do­dvo­ra­va­ti se dvje­ma gru­pa­ci­ja­ma pred­sta­vni­ka vlas­ti, a ne sa­mo je­dnoj. Zbog to­ga je je­dnos­ta­vni­je skla­pa­ti po­slo­ve u RS.

* GLAS: Ka­da bi po Va­šem mišljenju mo­gla da se za­tvo­ri kan­ce­la­ri­ja OHR-a i tran­sfor­mi­še u spe­ci­jal­nu kan­ce­la­ri­ju EU?

PE­RIŠ: OHR bi tre­ba­lo da se za­tvo­ri što je pri­je mo­gu­će. Ra­zlog je taj što je ova in­sti­tu­ci­ja pos­ta­la dio pro­ble­ma u BiH, a ne dio bu­du­ćnos­ti ove zemlje.

Dej­ton­ski spo­ra­zum bio je plan za po­dje­lu. On je kao posljedi­cu ra­ta pre­dvi­dio po­dje­lu zemlje na dvi­je mo­noe­tni­čke re­gi­je. To je bio je­di­ni do­go­vor ko­ji se u to vri­je­me mo­gao pos­ti­ći. Ka­sni­je je zbog po­li­ti­čkih pri­ti­sa­ka, mo­ral­nih oba­ve­za i me­đu­na­ro­dnog lo­bi­ranja me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca odlu­či­la da in­sis­ti­ra na cen­tra­li­zo­va­ni­joj drža­vi. Pe­ri­od po za­vršet­ku ra­ta bio je ve­oma te­žak za BiH, a me­đu­na­ro­dni mi­ro­tvor­ci ima­li su pu­ne ru­ke po­sla, da bi zemlju održa­li na oku­pu. Ni­su mo­gli na­tje­ra­ti do­ma­će po­li­ti­ča­re da sa­ra­đu­ju u bi­lo če­mu. I ta­ko je na ma­la vra­ta ušlo is­ku­šenje zva­no auto­ri­tar­nost.

Za­bo­ravlja se da prvi vi­so­ki pred­sta­vnik Karl Bilt ni­je uop­šte imao ovlaš­ćenja za upravljanje ili na­me­tanje. On je bio sa­mo po­sre­dnik. Njegov naslje­dnik na­šao se u be­zi­zla­znoj si­tu­aci­ji zbog ne­pos­to­janja na­pret­ka u zemlji, što je do­ve­lo do bon­skih ovlaš­ćenja. Me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca da­la je svom pred­sta­vni­ku ovlaš­ćenja ko­ja ni­ka­da ni­su bi­la pre­dvi­đe­na Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom.

* GLAS: I vi­so­ki pred­sta­vni­ci su pro­te­klih go­di­na obil­no ko­ris­ti­li bon­ska ovlaš­ćenja?

PE­RIŠ: Da, ta ovlaš­ćenja omo­gu­ći­la su na­re­dnim vi­so­kim pred­sta­vni­ci­ma auto­ri­tet na­me­tanja re­for­mi, ali ta ovlaš­ćenja su izma­kla kon­tro­li, ta­ko da vi­so­ki pred­sta­vni­ci ni­su zna­li ka­da da sta­nu. Sva­ki od njih je po­čeo sa­mo­voljno da ih ko­ris­ti. Za­ko­ni su na­me­ta­ni. In­sti­tu­ci­je su uspos­tavljane uz pri­jetnje. Par­la­ment BiH je na kra­ju pot­vrđi­vao odlu­ke vi­so­kog pred­sta­vni­ka bez ra­zmišljanja i bez ob­zi­ra na to ka­kve su bi­le. Vi­so­ki pred­sta­vnik je pos­tao mi­ni-Ti­to, di­kta­tor ko­me se svi klanjaju. Ta­kav sis­tem je za­držao ko­mu­nis­ti­čku fi­lo­zo­fi­ju u bo­san­skoj po­li­ti­ci. To je bi­lo opa­sno, jer je bi­lo neo­drži­vo.

Uko­li­ko su ko­lebljivi po­li­ti­ča­ri pri­siljeni da po­drža­va­ju pro­je­kte vi­so­kog pred­sta­vni­ka pod pri­jetnjom smje­ne, mo­že­te bi­ti si­gur­ni da je­dnom ka­da taj pro­jekt bu­de u pro­ce­su re­ali­za­ci­je, ti is­ti po­li­ti­ča­ri će se svim si­la­ma tru­di­ti da ga obo­re iza sce­ne. Ka­da vi­so­ki pred­sta­vnik na­po­kon ode, mno­ge od tih re­for­mi će pro­pas­ti, jer ne­ma­ju po­dršku na do­ma­ćem te­re­nu. Šta­vi­še, me­đu­na­ro­dno na­me­tanje na­ru­ša­va pro­ces za­življavanja de­mo­kra­ti­je u pos­tra­tnom druš­tvu. De­mo­kra­ti­ja je efi­ka­sna sa­mo ako oni sa ra­zli­či­tim pla­no­vi­ma ra­da mo­gu da pos­ti­gnu kom­pro­mis. De­mo­krat­ske po­li­ti­čke in­sti­tu­ci­je, u ko­ji­ma mno­gi di­je­le vlast, tre­ba­lo bi da omo­gu­će dje­lo­vanje tih kom­pro­mi­sa. Ali ta­mo gdje ko­na­čne odlu­ke do­no­si di­kta­tor, ne­ma mjes­ta te­škom za­dat­ku učenja pro­na­la­ženja kom­pro­mi­sa.

* GLAS: Da­kle OHR je di­rek­tno spu­tao ra­zvoj de­mo­kra­ti­je?

PE­RIŠ: OHR je ugu­šio za­po­če­ti pro­ces ra­zvo­ja de­mo­kra­ti­je. Vi­so­ki pred­sta­vnik, uvi­jek u žur­bi na­me­tanja vlas­ti­tog pla­na ra­da pri­je ne­go što mu is­te­kne man­dat, ru­tin­ski je za­obi­la­zio te­ški i mu­čni pro­ces nas­to­janja pro­na­la­ženja de­mo­krat­skog spo­ra­zu­ma. Ti njego­vi pos­tup­ci pos­ta­li su ta­ko uobi­ča­je­ni da se pos­tavlja pi­tanje da li će in­sti­tu­ci­je na ni­vou drža­ve mo­ći da op­sta­nu na­kon odlas­ka OHR-a.

Me­đu­tim, OHR je pos­tao oslabljen. Stra­nih tru­pa vi­še ne­ma u BiH, a ne­ma vi­še ni ono­li­ko stra­nih do­na­ci­ja kao ne­kad. Vi­so­ki pred­sta­vnik vi­še ne­ma ni fi­nan­sij­sku ni voj­nu moć. Njegov auto­ri­tet je­dva da se za­sni­va na ri­je­či­ma, a njego­ve mo­ral­ne pri­di­ke do­ma­ći po­li­ti­ča­ri po želji pri­hva­ta­ju ili odba­cu­ju. Da­le­ko od ne­ka­dašnjih vre­me­na ka­da je po­te­zom pe­ra mo­gao da smi­je­ni 40 ljudi, je­di­ni za ko­je mi­sli da ga se još pla­še su ra­tni zlo­čin­ci iz pro­šlos­ti. Pri­je ili ka­sni­je, pra­vni­ci će pre­tres­ti sve ono što su vi­so­ki pred­sta­vni­ci uči­ni­li i na­ći će na po­vre­de ne­kih od osno­vnih pos­tu­la­ta me­đu­na­ro­dnog pra­va. Me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca ne mo­že iz­gra­di­ti sis­tem ko­jem ne­dos­ta­je le­ga­li­tet i oče­ki­va­ti da taj sis­tem po­tra­je.

* GLAS: Ka­ko gle­da­te u tom smi­slu aktu­el­nog vi­so­kog pred­sta­vni­ka?

PE­RIŠ: Za­nimljivo je da Mi­ro­slav Laj­čak sve ovo zna. On je pro­nicljiva oso­ba ko­ja do­bro po­zna­je bal­kan­ski men­ta­li­tet. Njegov pro­blem je na ko­ji na­čin da za­tvo­ri svo­ju kan­ce­la­ri­ju, a da to ne iz­gle­da da je bio na če­lu ka­tas­tro­fe. On zna da će se mno­ge re­for­me na drža­vnom ni­vou ko­je su na­me­tnu­li biv­ši vi­so­ki pred­sta­vni­ci uru­ši­ti u ro­ku od ne­ko­li­ko mje­se­ci na­kon za­tva­ranja OHR-a. A ta­da će me­đu­na­ro­dnoj za­je­dni­ci tre­ba­ti kri­vac. Laj­čak do­la­zi iz ma­le zemlje, pa će Bri­sel i Va­šin­gton op­tu­ži­ti njega. Go­vo­ri­će se da je za­tva­ranje OHR-a bi­lo "pre­ra­no". Pro­blem sa in­sti­tu­ci­ja­ma kao što je OHR je da ka­da je­dnom kre­nu s ra­dom, ve­oma je te­ško da pres­ta­nu. Ta­ko da ra­zu­mi­jem i ža­lim tog go­spo­di­na. On je u ne­mo­gu­ćoj si­tu­aci­ji.

* GLAS: Ko­je su po Va­šem mišljenju za BiH pre­dnos­ti i ma­ne ulas­ka u EU?

PE­RIŠ: Prvo že­lim is­ta­ći da Evrop­ska uni­ja ni­je ne­ka al­tru­is­ti­čka or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja je ja­ko za­bri­nu­ta za do­bro­bit gra­đa­na BiH. BiH ni­je to­li­ko va­žna za one u Bri­se­lu. Naj­va­žni­ja bri­ga EU je da BiH ne kre­ne opet ra­tnom sta­zom, ka­da bi ko­lo­ne iz­bje­gli­ca kre­nu­le pre­ma Za­pa­du kao od 1992. do 1995. Osim to­ga, EU ne­ma na­ro­či­to ve­li­ki in­te­res za Bal­kan.

Ne mo­že se oče­ki­va­ti da će EU po sva­ku ci­je­nu pri­grli­ti BiH. Gra­đa­ni BiH pri­je će se mo­ra­ti pro­da­ti Evrop­skoj uni­ji ne­go što mo­gu oče­ki­va­ti da će ih ona spa­si­ti. Po­li­ti­ča­ri u BiH ne tre­ba da sa­mo skršte­nih ru­ku če­ka­ju po­sje­tu pred­sta­vni­ka Bri­se­la, da bi ih za­tim pažljivo sa­slu­ša­li to­kom sas­ta­na­ka i odve­li ih na ru­čak. Umjes­to to­ga tre­ba­lo bi da odu u Bri­sel i da obja­sne ko­ris­ti od evrop­skog član­stva BiH: jef­ti­na ra­dna sna­ga, izvoz poljo­pri­vre­dnih proi­zvo­da u vri­je­me op­šte nes­ta­ši­ce hra­ne, te no­vo trži­šte za evrop­ske ula­ga­če.

Član­stvo u EU je do­ka­zan na­čin stva­ranja brzog eko­nom­skog ras­ta. Uko­li­ko gra­đa­ni BiH stre­me ka vi­šim ži­vo­tnim stan­dar­di­ma, član­stvo u EU tre­ba­lo bi im bi­ti va­žno. Me­đu­tim, EU je kon­fe­de­ra­ci­ja sta­bil­nih de­mo­kra­ti­ja, sa ja­kim i ne­za­vi­snim in­sti­tu­ci­ja­ma. EU ni­ka­da ne­će pri­hva­ti­ti član­stvo BiH uko­li­ko ona ne pos­ti­gne na­pre­dak na tim poljima.

* GLAS: EU je do sa­da BiH pos­tavljala isključi­vo po­li­ti­čke ciljeve?

PE­RIŠ: Evrop­ska po­li­ti­ka pre­ma BiH do sa­da je sli­je­di­la pre­po­ru­ke OHR-a. Kan­ce­la­ri­ja vi­so­kog pred­sta­vni­ka je tvrdi­la da EU mo­ra re­ali­zo­va­ti re­for­mu po­li­ci­je kao uslov za po­tpi­si­vanje Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­vanju (što je prvi ko­rak ka član­stvu u EU) i EU je to uči­ni­la. Po­li­ti­ča­ri iz BiH mo­ra­ju oti­ći u Bri­sel sa vlas­ti­tim pro­gra­mi­ma. Oni tre­ba da pri­la­go­de ra­zvoj si­tu­aci­je u zemlji spoljnom svi­je­tu, a ne da bu­du žrtve ini­ci­ja­ti­va ko­je na­me­će OHR.

* GLAS: Ne­da­vno ste na­pi­sa­li da Bošnjaci BiH sma­tra­ju isključi­vo svo­jom zemljom i da se ti­ho na­oru­ža­va­ju ka­ko bi spri­je­či­li se­ce­si­ju Srba i Hrva­ta?

PE­RIŠ: Za­bri­nut sam za bu­du­ćnost BiH. Mi­slim da pos­to­ji ozbiljna mo­gu­ćnost da se de­si ne­ka vrsta obnovljenog kon­fli­kta. Dej­ton­ski spo­ra­zum je po­dra­zu­mi­je­vao da ni­ko ni­je po­bje­dnik ra­ta u BiH. Srbi ni­su do­bi­li odvo­je­nu drža­vu, Hrva­ti­ma ni­je da­ta mo­gu­ćnost da se priključe Hrvat­skoj, a Bošnjaci ni­su do­bi­li svo­ju uje­dinjenu drža­vu. Srbi su dos­ti­gli ši­ro­ku auto­no­mi­ju ali ne­za­vi­snost RS os­ta­je ne­re­alan cilj, ugla­vnom iz te­ri­to­ri­jal­nih ra­zlo­ga.

Re­pu­bli­ka Srpska ima ne­ko­li­ko gra­do­va, sla­bu in­fras­tru­ktu­ru (na pri­mjer auto­pu­te­vi), a te­ri­to­ri­jal­no je isu­vi­še raš­trka­na da bi re­al­no mo­gla da pos­to­ji kao ne­za­vi­sna drža­va.

U Dej­ton­skom us­ta­vu Bošnjaci­ma je da­to obe­ćanje o cen­tral­noj vlas­ti, ali ono se ni­je mo­glo ispu­ni­ti zbog ne­pos­to­janja bi­lo ka­kve želje za sa­radnjom od stra­ne Srba i Hrva­ta. Zbog to­ga je OHR pos­tao ti­ra­nin ko­ji je auto­ri­ta­ti­vno na­me­tao sa­radnju u svrhu stva­ranja drža­vnih in­sti­tu­ci­ja. Ta bor­ba je nas­tavljena i na­kon za­vršet­ka ra­ta i ona se odvi­ja­la kroz uspos­tavljeno sred­stvo in­ter­ven­ci­je me­đu­na­ro­dne za­je­dni­ce u zemlji. Me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca sa­da je oslabljena, vi­so­ki pred­sta­vnik je pra­kti­čno ne­mo­ćan, stra­ne si­le iz­gu­bi­le su in­te­res i OHR-ovo ko­na­čno po­vla­čenje je sa­mo pi­tanje vre­me­na. To je opa­sno, jer će se in­sti­tu­ci­je vlas­ti ko­je na ži­vo­tu održa­va OHR uru­ši­ti bez do­ma­će po­drške.

Is­to­vre­me­no sve stra­ne u BiH gle­da­ju u no­ve po­ma­ga­če. Pri­ro­dno, iz is­to­rij­skih ra­zlo­ga, Srbi se okre­ću Ru­si­ji, Bošnjaci su okre­nu­ti bo­ga­tim islam­skim zemljama Blis­kog is­to­ka. Tre­nu­tna drža­vna stru­ktu­ra, sa cen­tral­nom drža­vom uvi­jek spre­mnom da se ra­spa­dne, ni­je sta­bil­na. Bez sta­bil­nos­ti pos­to­ji opa­snost da se gra­đa­ni vra­te ra­ni­jim, po­tpu­no su­pro­tnim po­gle­di­ma: Srbi že­le ne­za­vi­snu RS, a Bošnjaci že­le da Srpska nes­ta­ne.

* GLAS: Ko­li­ko je re­alan dru­ga­či­ji ras­plet?

PE­RIŠ: Na­ro­di u BiH tre­ba da shva­te da ni­je­dna od ovih stva­ri se ne­će de­si­ti bez krvo­pro­li­ća. Srbi tre­ba da shva­te da njiho­va drža­va ne mo­že pos­ta­ti ne­za­vi­sna, jer je njenu te­ri­to­ri­ju ne­mo­gu­će voj­no od­bra­ni­ti, a Bošnjaci bi se bo­ri­li da za­drže Brčko.

Bošnjaci ta­ko­đe tre­ba da shva­te da Srbi i Hrva­ti ima­ju ne­ko­li­ko ini­ci­ja­ti­va za učeš­će sa njima u cen­tral­noj vlas­ti. Odre­đe­ni ste­pen pro­pa­danja drža­vnih in­sti­tu­ci­ja je ne­iz­bje­žan ka­da se za­tvo­ri OHR, jer će sa njim nes­ta­ti i pri­nu­dne mje­re za sa­radnju.

Du­go­ro­čno gle­da­no, FBiH i RS čvršće će se po­ve­za­ti je­di­no ako obje stra­ne bu­du ima­le ra­zlog da sa­ra­đu­ju.

* GLAS: Us­ko­ro po­no­vo tre­ba da za­po­čnu raz­go­vo­ri o re­for­mi Us­ta­va BiH. Ka­kve su Va­še pro­gno­ze?

PE­RIŠ: U ova­kvom okru­ženju ne­će bi­ti us­ta­vnih re­for­mi i svi to zna­ju. Cilj us­ta­vne re­for­me bi­la bi cen­tra­li­za­ci­ja drža­vne vlas­ti, a da en­ti­te­ti sa­ra­đu­ju još vi­še. Ali tre­nu­tno en­ti­te­ti ne­ma­ju ra­zlo­ga za sa­radnju. Njiho­vi pro­gra­mi ra­da ni­su eko­nom­ski već po­li­ti­čki i na­ci­ona­lis­ti­čki. Us­ta­vne re­for­me pra­ti­će eko­nom­ski ra­zvoj, a eko­nom­ski rast je ne­što na šta bi svi tre­ba­lo da se usred­sre­de.

Uzmi­mo u ob­zir SAD ko­ja je prvo­bi­tno bi­la ve­oma la­ba­va kon­fe­de­ra­ci­ja drža­va. Ali do 20. vi­je­ka eko­nom­ski im­pe­ra­ti­vi, a pri­je sve­ga želja za za­je­dni­čkim i ne­dis­kri­mi­na­tor­skim za­ko­ni­ma, za omo­gu­ća­vanjem ljudi­ma da pu­tu­ju, ra­de i za­ra­đu­ju ši­rom zemlje - stvo­ri­la je težnju za sna­žni­jim cen­tra­li­zo­va­nim drža­vnim in­sti­tu­ci­ja­ma.

Ame­ri­čki us­tav ra­zvi­jao se pri­ro­dno kao od­go­vor na eko­nom­ske pri­tis­ke. Pre­ma mom vi­đenju, to je naj­re­al­ni­ji na­čin za us­ta­vne pro­mje­ne u BiH.

* GLAS: Ka­kav je Vaš stav o cen­tra­li­za­ci­ji BiH, s ob­zi­rom na to da je ve­ći­na in­sti­tu­ci­ja na drža­vnom ni­vou ima pro­ble­me u fun­kci­oni­sanju?

PE­RIŠ: Za­va­ra­va se sva­ko ko sma­tra da drža­vne in­sti­tu­ci­je do­bro fun­kci­oni­šu. Svi zna­mo da su one ka­t

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.