Марко Мартић, Центар за истраживање и студије ГЕА: Парламентарци купе неразумне суме новца

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" извршни директор Центра за истраживање и студије ГЕА, који се темељно бавио овом проблематиком, Марко Мартић.

* ГЛАС: Како коментаришете податак да су поједини посланици и делегати у Парламенту БиХ за 11 мјесеци ове године зарадили више од 70.000 КМ?

МАРТИЋ: Центар за истраживање и студије ГЕА је радио анализу начина на који се утврђују плате и накнаде посланика и делегата у Парламенту БиХ још 2010. године и тада је била иста ситуација. Ништа се у међувремену није промијенило. Та примања нису адекватна из простог разлога што нигдје у Европи однос између плате парламентарца и просјечне плате у земљи није већи од три или четири пута, а код нас они зарађују и више од шест просјечних плата. Дакле, просјечан радник у БиХ треба шест мјесеци да ради да би зарадио једну плату посланика или делегата, што је, по нашем мишљењу, неадекватно. Уколико би се њихова плата свела на три просјечне и ако би паушали и накнаде били смањени, годишње би само по том основу било могуће уштедјети пет милиона КМ, које бисмо могли да потрошимо на кориснији начин.

* ГЛАС: Да ли је реално очекивати да примања парламентараца буду смањена, с обзиром на то да они сами одлучују о томе?

МАРТИЋ: У ситуацији кад посланици сами одлучују о висини својих примања путем парламентарне административне комисије, они никад неће изгласати или прихватити рјешење које иде њима на штету. У европским земљама то питање се најчешће рјешава законом. Такође, ако утврђујемо плату као накнаду за рад, мислим да би требало да постоје и одређени финансијски пенали или санкције у случају да парламентарци не долазе на сједнице. Код нас ни то није случај.

* ГЛАС: Многи су мишљења да су примања парламентараца у најмању руку непримјерена, с обзиром на то да је у БиХ више од пола милиона људи незапослено?

МАРТИЋ: Ја бих то гледао кроз призму да примања рефлектују резултат нечијег рада. Ако имамо квалитетне законе, онда можемо рећи да њихова примања и нису висока. Међутим, ми немамо тај резултат. Прво, немамо много закона, а и за оне које доносе не можемо рећи да су квалитетни. Из тог угла гледано, њихова примања су превисока. Такође, ако гледамо праксу у осталим земљама, нигдје није случај да је однос плате парламентараца и просјечне плате у земљи тако изражен као у БиХ, тако да су и из тог угла њихова примања висока.

* ГЛАС: Поред основне плате парламентарци имају и бројне накнаде. Колико је њихово постојање оправдано?

МАРТИЋ: За нека од тих примања, међу којима су и паушали, тешко да се може наћи рационално објашњење због чега се исплаћују, осим да би се повисила сума коју један посланик или делегат прима.

* ГЛАС: Парламентарцима је омогућено и да након истека мандата примају плату од пола до године. Да ли би ту праксу требало прекинути?

МАРТИЋ: Гледајући праксу у неким другим земљама то није неуобичајено, али када говоримо о БиХ и то додатна бенефиција. Можда је већи проблем трајање тих исплата. Година је предугачак период, а шест мјесеци је пракса и у другим земљама. Ипак, мислим да та врста компензација није толико спорна, колико друге које имају за вријеме мандата као што су паушали, накнаде и висина самих примања. Фокус треба ставити на друге мјере којим би се смањио ниво примања и сурогати плата које парламентарци имају.

* ГЛАС: Може ли неразвијена и крхка привреда да изнесе на својим леђима толике зараде парламентараца и уопште администрације у БиХ?

МАРТИЋ: Привреда би могла да истрпи да су у питању само зараде парламентараца, али привреда трпи и бројне друге намете и тешко да може дугорочно да их поднесе. Због тога су промјене и уштеде неминовне. Свједоци смо да су се на нивоу ентитетских парламената већ такве ствари десиле. Сигурно је да ће се то некад морати десити и на нивоу БиХ, али док год привреда буде могла то да трпи, тешко да ће се посланици и делегати одрећи својих примања.

Администрација

* ГЛАС: Јасно је да је потребна реформа гломазне и скупе администрације, али до ње не долази. Какве посљедице можемо очекивати због гурања проблема под тепих?

МАРТИЋ: Након увођења ПДВ-а, с обзиром на то да су се појавили снажни приливи у буџет, дошло је и до великог запошљавања у јавној администрацији и раста плата. Највећи проблем је што су плате у јавном сектору знатно веће него у приватном и због тога реални сектор трпи јер сви радници желе да раде у јавном сектору. ГЕА већ дуго заговара реформу плата у јавном сектору, односно да сви послови у јавном сектору буду исто плаћени као у привреди. Те реформе су неопходне, а што их дуже одлажемо, биће болније кад се десе. Имаћемо потребу да отпустимо више радника и значајније смањимо буџет, али још изгледа нема спремности за то јер постоји велики број људи који ради у јавном сектору и то је јака изборна база.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.