Љиљана Павлова, министарка задужена за бугарско предсједавање Савјетом ЕУ: Западни Балкан у ЕУинвестиција у мир

Љиљана Павлова, министарка задужена за бугарско предсједавање Савјетом ЕУ: Западни Балкан у ЕУинвестиција у мир 06.02.2018 11:52 | Сандра Кљајић

Стабилност западног Балкана је од кључног значаја за Европу.

 Најбоља гаранција да земље западног Балкана живе у миру и демократији и да економски напредују јесте да имају могућност прикључења Европској унији када за то буду спремне. Убијеђени смо да је просперитет и стабилност ЕУ директно повезана са стабилношћу и просперитетом наших комшија, укључујући и западни Балкан. За западни Балкан и БиХ, интеграција у ЕУ нема разумну алтернативу. Зато очекујемо да што је могуће више испунимо програм предсједавања и желимо да бугарско предсједавање буде упамћено као балканско предсједавање, а охрабрени смо огромном подршком коју добијамо за тај наш приоритет, истакла је министарка задужена за бугарско предсједавање Савјетом ЕУ Љиљана Павлова.

ГЛАС: Званичници Бугарске најавили су да ће у фокусу предсједавања Ваше земље ЕУ бити западни Балкан. Какви конкретни планови и циљеви?

ПАВЛОВА: То значи да Бугарска жели да потврди своју посвећеност европској перспективи западног Балкана након што је дошло до паузе у приступању нових држава у легислативном периоду од 2014. до 2019. године. ЕУ мора понудити европску перспективу земљама западног Балкана јер би у супротном друге глобалне силе оствариле утицај у региону. То је ситуација у којој сви добијају, и регион и ЕУ. Западни Балкан као дио ЕУ попуњава потенцијални безбједносни процјеп. Данашње инвестирање у мир и превенцију на крају ће бити мање скупо него апсорпција трошкова евентуалног будућег конфликта. Јефтиније је да одржимо обећања него да их прекршимо.

ГЛАС: Да ли можемо очекивати јачи ангажман ЕУ у овим земљама?

ПАВЛОВА: Бугарска ће током предсједавања радити на томе да буде опипљива европска перспектива свим земљама Западног Балкана. Промовисаћемо мир, безбједност и просперитет региона. Радићемо на побољшању регионалне сарадње и развоја добросусједских односа. Циљаћемо и на јачање веза са јединственим тржиштем ЕУ, унапређење веза и повезаности и промоцију дигиталних политика ЕУ. Не желимо створити лажна очекивања. Проширење ЕУ остаје процес који је базиран на правилима укључујући и стриктне услове за приступ и желимо охрабрити и подржати реформе које ће приближити земље региона ЕУ. Софија ће у мају ове године бити домаћин самита "ЕУ – западни Балкан". Биће то мјесто са којег ћемо упутити поруку о наставку посвећености европској перспективи овог региона. Надамо се да ћемо то навести у декларацији и да ћемо имати специфичан план за сваку земљу до почетка самита. Сретни смо да је овај приоритет наишао на подршку и код институција ЕУ и код држава чланица, што је знак да интересовање ЕУ за западни Балкан већ оживљава. Штавише, већ смо направили блиску координацију са идућим предсједавајућим државама тако да ће они наставити радити на овом приоритету и обезбиједити континуитет.

ГЛАС: Да ли су већ почеле припреме овог састанка?

ПАВЛОВА: Да. Европска комисија ће објелоданити Стратегију за земље западног Балкана. Редовни извјештај Европске комисије о проширењу се очекује у априлу 2018, а такође очекујемо одређен број посјета високих званичника у региону и сусрет самиту у Софији.

ГЛАС: Шта су кључни проблеми које земље западног Балкана, прије свих БиХ, треба да ријеше?

ПАВЛОВА: Земље западног Балкана се налазе у различитим степенима процеса интеграције. За БиХ су то усклађивање Устава са Европском конвенцијом о људским правима на основу одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић и Финци", реформа јавне администрације, избјегавање ризика од политизације, подизање одговорности, интегритета и независности правосуђа и примјена ставки из реформе правосудног сектора. Када је ријеч о борби против корупције, декларисана политичка посвећеност том питању мора бити претворена у конкретне резултате. Ту су и борба против организованог криминала, превенција инфилтрирања криминала у политичке, законске и економске системе земље, испуњавање међународних стандарда за борбу против прања новца и финансирања тероризма и даљи кораци у бављењу феноменом страних терористичких бораца и радикализације. У погледу економије БиХ мора наставити напоре за развој тржишне економије. То укључује унапређење ефикасности јавног и убрзање развоја приватног сектора. Кључна ствар је да јака и стална политичка подршка брзим структуралним реформама.

ГЛАС: БиХ би требало да пошаље одговоре на питања из упитника Европске комисије. Шта потом слиједи?

ПАВЛОВА: Европска комисија ће пажљиво проучити одговоре. На основу ранијег искуства можемо очекивати да ће БиХ бити послата друга рунда питања ради разјашњења. У исто вријеме Европска комисија шаље експерте у потенцијалне земље кандидате са задатком да обаве директну ревизију у различитим пољима. Тиме ће бити остварена боља процјена ситуације на терену. Када сакупи све податке, Европска комисија ће припремити мишљење о апликацији земље за чланство у ЕУ. Мишљење може укључивати директну препоруку да се земљи одобри статус кандидата, али у њему могу бити и означена подручја у којима треба учинити даљи напредак прије него буде одобрен тај статус.

ГЛАС: Лани сте изјавили да имате на уму повезивање западног Балкана жељезницом, путевима, ваздушним саобраћајем, у образовању и финансијама. Шта ће конкретно бити урађено у тим областима?

ПАВЛОВА: Повезаност и везе на западном Балкану су приоритет бугарског предсједавања. То укључује унапређење транспортних веза са ЕУ жељезницом, путевима и ваздухом, укључивање у енергетске мреже и постепено усвајање правила јединственог тржишта ЕУ. Нарочито наглашавам нашу иницијативу за дигиталну повезаност која укључује адаптацију роминг правила ЕУ корак по корак у циљу постепеног смањења трошкова роминга и повећања прилика приступу широкопојасног интернета. Охрабрење регионалне сарадње и добра међусобна повезаност су витални предуслови за успостављање сигурне и функционалне енергетске мреже.

Предности чланства

ГЛАС: Шта је чланство Бугарске у ЕУ донијело народу и који су најважнији позитивни, а који негативни ефекти?

ПАВЛОВА: Економија Бугарске је значајно порасла у посљедњих десет година и наставља расти, док истовремено земља има стабилне финансије. БДП по становнику је готово удуплан у поређењу са нивоима из периода прије прикључења. Структурални фондови ЕУ су значајно допринијели расту у Бугарској. У посљедње четири године 35.000 Бугара, који су живјели у иностранству, вратили су се у Бугарску. Земља има годишњи економски раст од четири одсто и четврти је по висини у ЕУ у којој је просјек 2,3 процента.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица