Ларс-Гунар Вигемарк, шеф Делегације и специјални представник ЕУ у БиХ: Нико није против уговора о транспортној заједници

Жељка Домазет
Ларс-Гунар Вигемарк, шеф Делегације и специјални представник ЕУ у БиХ: Нико није против уговора о транспортној заједници

Сва надлежна тијела у БиХ треба саслушати и треба чути њихов став о томе на који начин ће бити спровођен уговор о оснивању транспортне заједнице југоисточне Европе. Наравно да и ентитети треба да буду укључени у тај процес, каже за "Глас Српске" специјални представник и шеф Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк.

Он је рекао да су ЕУ и БиХ парафирали уговор још у фебруару и да је након тога требао да услиједи период интерних консултација у БиХ.

- Било је сасвим довољно времена да буду ријешене све примједбе и резерве - наглашава Вигемарк.

* ГЛАС: БиХ је поново упала у турбулентан период. Да ли она иде довољно брзо ка ЕУ?

ВИГЕМАРК: Не бих се баш сложио с тим. Прије бих рекао да смо дошли до фазе када има доста мањих, а потребно је донијети веће одлуке. Започете су активности на усклађивању различитих нацрта одговора на упитник Европске комисије. Поздравио сам чињеницу да је и РС доставила своје одговоре надлежним органима у Сарајеву, тако да сада имамо на дјелу механизам координације. Формиране су радне групе, именовани предсједавајући, усаглашени пословници о раду... За то ће требати времена, али ми никада нисмо постављали рокове за овај дио посла. Важно је да се да времена како би били обезбијеђени квалитетни одговори. Наравно, треба разумјети да упитник није једина ствар у контексту европских интеграција, него само један специфичан елемент.

* ГЛАС: Спроводи ли БиХ реформске процесе као што су њени лидери обећали у реформској агенди и другим документима?

ВИГЕМАРК: Свима је добро познато да су социоекономске реформе и реформе које се тичу владавине права успорене. Нажалост, дошло је и до расправе и спора у вези са акцизама, иако оне саме по себи нису структурална реформа. Оне су само један од начина да се створе фискалне могућности за улагање у развој инфраструктуре. Поред тога, појавио се још један проблем да БиХ није била у прилици да прије неколико дана на самиту у Трсту потпише уговор о оснивању транспортне заједнице југоисточне Европе, али вјерујем да се барем то питање може ријешити.

* ГЛАС: Како гледате на проблеме у вези са уговором о транспортној заједници?

ВИГЕМАРК: Према мојим схватањима, није било никаквих приговора на уговор и подсјећам да га је потписало пет других земаља западног Балкана. Наглашавам да је заиста ријеч о врло важном споразуму који кроз транспортну заједницу унапређује цијели сектор транспорта и омогућава повезивање не само унутар регије него и са ЕУ, као и додатне инвестиције. Цијело ово питање своди се на то како да дођете до заједничког става о споразуму о транспортној заједници. У суштини то је унутрашње питање за БиХ. Наравно да и ентитети треба да буду укључени у тај процес. Када то кажем, то наравно укључује и РС и мислим да је то свима јасно и у вези с тим нема спора. Само могу апеловати на све да ово питање покушају ријешити што је прије могуће. Било је помало и срамотно да БиХ није била у прилици да потпише уговор. Очекивало се то до задњег тренутка, али, ето, није се десило. Савјет министара јесте покренуо процедуру гласања о овоме, али опет кажем, овдје нема суштинских приговора. Нико не оспорава садржај уговора и његову суштину. Апелујем на све политичке странке и представнике да покушају да не злоупотребљавају ово питање и да се не баве политикантством, него да раде на унапређењу повезивања у региону и са ЕУ. Наравно да не изгледа добро када сте у процесу попуњавања упитника, израде мишљења, спровођења реформи, а не можете да се усагласите о једном простом уговору о којем су сви у суштини сагласни.

* ГЛАС: Из РС приговарају да о овом питању није разговарано од фебруара, када су упутили Савјету министара своје примједбе и да није било довољно комуникације између Савјета министара и ентитетских влада?

ВИГЕМАРК: Што се тиче комуникације на релацији Савјет министара и Влада РС, то није нешто о чему могу давати коментаре. Једино што могу рећи јесте да је заиста било довољно времена за све да се позабаве било каквим коментарима, приговорима и евентуалним резервама према уговору. Уговор су парафирали ЕУ и БиХ још у фебруару и након тога је требало да услиједи период интерних консултација у земљи. Било је сасвим довољно времена да ово питање буде ријешено. Шта год да се радило, није требало да то постане питање које се потеже у задњим секундама. Став ЕУ је да је транспорт врло важна област и у контексту Споразума о стабилизацији и придруживању. Није ту ријеч само о транспорту, него и регионалној сарадњи и повезивању.

* ГЛАС: БиХ никако да усвоји измјене Закона о акцизама. Чини се да се и ту у практичне ствари умијешала политика?

ВИГЕМАРК: Било које питање које је пред неким законодавним тијелом је по својој природи политичко, али по дефиницији политика не треба да буде нужно нешто негативно. Али, ако говоримо о политизацији тог питања, то значи да људе уопште не занима или се не баве довољно суштином. Чуо сам страначке лидере и друге људе да овдје уопште нису у питању акцизе, него нешто друго. Неки су забринути на који начин ће бити трошен новац који ће бити прикупљен кроз повећање акциза. Такође, било је прича о томе да људи већ плаћају акцизе, тако да и обични грађани питају како се троше приходи од пореза који плаћају. Можда треба урадити неку ревизију и размотрити на који начин су коришћени приходи од акциза. Ипак, ту такође има и доста претјеривања и неких погрешних информација и дезинформација. У коначници је на домаћим лидерима, политичким странкама и посланицима да пронађу рјешење. Није на нама да кажемо како то рјешење треба да изгледа.

Систем не може да опстане ако трошите само на плате

* ГЛАС: БиХ још није донијела фискални оквир за наредне године, а у међувремену усваја закон о повећању плата службеницима на нивоу БиХ, иако из ЕУ и међународних институција годинама стижу упозорења да БиХ има прегломазну и неефикасну администрацију?

ВИГЕМАРК: Највећа пријетња, коју видим у изостанку напретка у одређеним реформама неких 16 мјесеци прије избора, јесте да ће сигурно на свим нивоима власти доћи до искушења да крену да троше више кроз буџете за наредну годину на плате, бенефиције и неке пројекте. То је једноставно циклус који се јавља у предизборним, односно изборним годинама, али то је кратковидо и уско гледање. Било да је ријеч о повећању плата за полицијске службенике на нивоу БиХ или повећању плата за одређене државне службенике у РС, дисциплина коју тражи ММФ или коју реформска агенда намеће за домаће власти подразумијева трошење само оног новца који имате. И то треба трошити како треба, а не само да све одлази на плате и на текуће трошкове. Тако овај систем не може опстати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана