Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације ЕУ у БиХ, за Глас Српске: Без раста акциза прво нестаје донација ЕУ

 Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације ЕУ у БиХ, за Глас Српске: Без раста акциза прво нестаје донација ЕУ 09.11.2017 11:52 | Жељка Домазет

Ако не буде усвојен сет закона о акцизама, БиХ ће прво изгубити бесповратни новац од Европске комисије. Тај новац није неограничено доступан, каже шеф Делегације Европске уније у БиХ Ларс Гунар Вигемарк.

* ГЛАС: Европски комесар за проширење Јоханес Хан је у писму предсједавајућем Савјета министара БиХ Денису Звиздићу упозорио да ће новац намијењен БиХ за инфраструктурне пројекте бити преусмјерен другим земљама ако сет закона о акцизама не буде усвојен до 1. новембра. Да ли је за БиХ тај новац изгубљен с обзиром на то да је истекао рок?

ВИГЕМАРК: Мислим да је Хан као рок навео почетак новембра, односно половину мјесеца. Сви смо разочарани изостанком напретка у вези са овим питањем. Прво Парламент БиХ мора да добије приједлог за који је могуће обезбиједити подршку. Ако нема већине, онда је нема. Технички то јесте компликовано питање, али има ту и доста разбацивања терминологијом попут некаквих општих појмова као што су транспарентност и слично чиме се импутира на неки начин да Управа за индиректно опорезивање, чији је Управни одбор предложио измјене Закона о акцизама, није транспарентна у раду. Комесар Хан и други званичници ЕУ говоре да БиХ треба да има одређени фискални простор, односно да покаже да има капацитете да може отплаћивати дугове ако дође до задужења, односно да сте кредитно способни. Ми овдје говоримо првенствено о кредитима који би дошли од Европске банке за обнову и развој. Међутим, новац који би БиХ прво изгубила је новац од Европске комисије и то у форми грантова, дакле бесповратних готовинских средстава. Тај новац није неограничено доступан, то су наша буџетска средства која су за то предвиђена. Ако се новац не може усмјерити у БиХ зато што не постоји тај фискални простор који ће омогућити да се испуне услови међународних финансијских институција, чак и ако желимо, тај новац неће бити исплаћен БиХ. Наравно, отићи ће негдје другдје на подручју западног Балкана.

* ГЛАС: Да ли постоји реална шанса да БиХ испуни обавезе које је преузела и стекне статус кандидата за чланство у ЕУ почетком наредне године, као што најављују неки њени политичари?

ВИГЕМАРК: Ако мисле на прву половину наредне године, онда би први корак био да заврше са утврђивањем свих одговора на упитник Европске комисије. Други корак је израда мишљења које ЕУ припрема једним дијелом на основу одговора које достави БиХ. Мислим да постоји нека прилика у првој половини наредне године и за БиХ и друге земље западног Балкана. Фокус ЕУ је на западном Балкану, дуго година нисмо имали фокус на овом подручју и то би требало да буде искоришћено.

* ГЛАС: БиХ је у великом застоју када је ријеч о реформама и очигледно је да су се политичке странке углавном усмјериле на предизборну кампању иако до избора има скоро година.

ВИГЕМАРК: Било је доста пажње усмјерене на реформе, законе и многа друга једнако важна питања. У ФБиХ је то реформа пензијског система. Ту је такође питање доприноса које послодавци плаћају и цијели низ других питања. Када је ријеч генерално о економским реформама, највећим дијелом су ентитети ти који имају надлежности за њих. У Српској је много посла већ урађено, али има још ствари које треба да буду завршене.

* ГЛАС: Који су то задаци?

ВИГЕМАРК: Један од примјера је здравствени сектор у којем је много цурења новца и неефикасности. У случају ФБиХ у области здравства ће кантони и локалне самоуправе морати бити подједнако укључени, а и у РС ће бити важно укључити локалне самоуправе у било коју реформу здравственог сектора. То би морао бити наредни логични корак и ствари које би требало да буду урађене. Ту је сметња политизација и преурањена предизборна кампања која је одвукла пажњу са стварних проблема, а то је одувијек била економија. Наравно да су битни и безбједност и владавина права и да желите имати функционално правосуђе и образовање. На свим тим питањима треба да буде фокус. То је идеја која стоји иза реформске агенде и приступања ЕУ. С друге стране, не чуди ме да су реформе успориле зато што су неке од њих тешке, као и одлуке које треба да буду донесене. Оне захтијевају политичку храброст и лидерство. Нажалост, понекад тог лидерства недостаје и зато имате много политичког препуцавања које не води нигдје. То важи за оба ентитета и за ниво БиХ. Најискреније мислим да је то чисти губитак времена. Економија је суштина.

БиХ мора стићи Србију и Црну Гору

* ГЛАС: Гдје је БиХ у односу на остале земље региона када је ријеч о путу ка ЕУ?

ВИГЕМАРК: Србија и Црна Гора су препознате као напредне земље у својим активностима. Предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер је прије мјесец рекао да би до 2025. године Србија и Црна Гора могле бити спремне за чланство. Друге земље би требало да их сустигну. Не би била добра ситуација да Србија и Црна Гора постану чланице ЕУ, а да БиХ и даље заостаје. И због тога је за ову земљу веома важно да остварује напредак на европском путу.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица