Кредитне камате у БиХ међу највишим у Европи

nezavisne.com 07.03.2018 09:58

Бањалука - У односу на земље ЕУ, као и на еврозону у цјелини, грађани БиХ су на кредите оптерећени каматама које су веће и до 50 одсто.

Наиме, према подацима Централне банке БиХ на њиховом сајту, у периоду од почетка 2012. до краја 2014. године грађани су на потрошачке кредите добијали каматне стопе између готово девет одсто до нешто више од седам одсто, док су несубвенционисани стамбени кредити плаћани каматама између шест и седам одсто.

Ни кредити за привреду нису били по много нижим каматним стопама. Према подацима Централне банке, камате на кредите на износе преко милион марака су се кретале између шест и седам одсто.

Каматне стопе су на сличном нивоу и данас.

Поређења ради, према подацима Европске централне банке, каматне стопе на потрошњу у еврозони су се у истом периоду кретале између 4,9 и шест одсто, док су стамбени кредити били на нивоу камате од 2,5 до 3,5 одсто. Данас су каматне стопе на сличном или чак на нешто нижем нивоу у односу на референтни период.

Гледано по неким земљама, у Њемачкој су у јануару 2012. године камате на стамбене кредите износиле 3,46 одсто и стално су падале, да би у децембру 2014. године износиле 2,13 одсто и наставиле падати. Потрошачки кредити су се у истом периоду кретали на нивоу камате од око пет одсто.

У Холандији су камате на стамбене кредите у јануару 2012. износиле 4,5 одсто, да би крајем 2014. биле на нивоу 3,1 одсто и наставиле падати и у наредном периоду.

У Аустрији су се камате на стамбене кредите у истом периоду кретале на нивоу између два и 2,5 одсто, док су за потрошњу Аустријанци плаћали камате од око 4,5 одсто.

Слично је и у нама ближој Словенији - камате на стамбене кредите су износиле око 2,5 одсто, док су потрошачки кредити били на нешто вишем нивоу камате, које су износиле између седам и 7,5 одсто.

Једна од земаља у којој су потрошачки кредити били на вишем нивоу од БиХ је Грчка, коју је у то вријеме тресла велика финансијска криза. За потрошњу су Грци морали издвојити каматну стопу од чак десет одсто, док су стамбени кредити били нижи него код нас, за које су Грци морали платити камату од нешто мање од пет одсто.

И у Словачкој су за потрошњу грађани морали издвајати већи износ на камате - чак 15 одсто, док су стамбени кредити били оптерећени врло малим каматама - од око два одсто. У наредном периоду на словачке стамбене кредите камата је пала на скоро један одсто.

Александар Љубоја, магистар економских наука и члан SWOT-а, истиче да има много разлога због којих су кредити у БиХ међу најскупљим у Европи.

Истиче да је први елемент одређивања цијене новца трошак капитала који банка плаћа на тржишту капитала. Томе, како истиче, треба додати ризик земље до којег се долази сложеном математичком операцијом, а који говори да је БиХ по ризику на дну Европе у друштву с земљама попут Абхазије или Таџикистана, јер постоји велики политички, економски и институционални ризик.

"Тај ризик говори колико страни продавач капитала ризикује улажући у БиХ. Што је коефицијент већи, то је и каматна стопа виша", наводи он.

Осим тога, истиче да је за БиХ велики проблем што не постоје алтернативни извори финансирања попут фондова или берзи, а поред тога, истиче да у БиХ није искориштено вријеме да се оснују домаће банке, посебно оне које би кредитирале извозне фирме.

На све ово, како истиче, треба додати и чињеницу да су депозити и грађана и привреде мали, па банке новац не могу набавити на домаћем тржишту, који би онда могао донијети ниже стопе.

Међутим, Љубоја упозорава да су ове високе каматне стопе биле у периоду кад су каматне стопе у Европи биле ниске.

С обзиром на то да се у Европи и Америци очекује раст каматних стопа, то значи да ће и камате у БиХ и даље расти.