Kostas Kristou: Štednju treba da prati i jača poreska disciplina

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u BiH Kostas Kristou.

Govoreći o pregovorima za zaključenje novog stend-baj aranžmana, Kristou je istakao da bi zahtjev vlasti za finansijsku podršku Izvršni odbor MMF-a mogao da uzme u razmatranje u trećoj sedmici septembra.

- U slučaju da Odbor odobri zahtjev, sredstva iz prve tranše, oko 120 miliona maraka, bi tada mogla biti i doznačena - istakao je Kristou.

* GLAS: Misija MMF-a i vlasti u BiH postigli su sporazum o ekonomskom programu koji podrazumijeva zaključenje dvogodišnjeg stend-baj aranžmana vrijednog 801,5 miliona KM. Koji se zahtjevi nalaze pred BiH da bi kredit bio odobren?

KRISTOU: Sporazum o ekonomskom programu je postignut na nivou osoblja, što znači da još treba da ga odobre Uprava MMF-a i Izvršni odbor. To će uslijediti tek nakon što vlasti sprovedu nekoliko mjera, uključujući i usvajanje rebalansa budžeta od strane entitetskih parlamenata u skladu sa dogovorom koji je postignut sa Misijom MMF-a.

* GLAS: Ukoliko sve bude išlo po planu, kada bi MMF mogao da isplati prvu tranšu?

KRISTOU: Ako prethodne mjere budu sprovedene u prvoj sedmici septembra, onda bi Izvršni odbor MMF-a mogao uzeti u razmatranje zahtjev vlasti za finansijsku podršku tek u trećoj sedmici septembra. U slučaju da Odbor odobri ovaj zahtjev, sredstva iz prve tranše, oko 120 miliona maraka, bi mogla tada biti i doznačena.

* GLAS: Da li je MMF insistirao i na rezovima u socijalnom sektoru i kako će se uštede koje su planirane u fondovima PIO i zdravstva RS odraziti na njihove deficite?

KRISTOU: Mi ne smatramo da su linearni rezovi neophodni ili poželjni u socijalnom sektoru. Reforme javnog penzijskog sistema su pokrenute usvajanjem Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o boračkim pravima RS. Njihovo sprovođenje i potrošnja koja proizilazi iz ovih zakona treba da se pažljivo prate da bi bilo obezbijeđeno da ovi zakoni imaju punu finansijsku podršku, te da bi obezbijedili njihovu održivost. Nasuprot tome, finansijski pritisci sa kojima se suočava Fond zdravstva RS već neko vrijeme su predmet naše zabrinutosti i to je pitanje koje treba riješiti. Da bi to uradili na pravi način, potrebno je da Vlada RS pokrene sveobuhvatnu reformu sistema zdravstvene zaštite.

* GLAS: Iako je budžet institucija BiH za 2012. godinu restriktivniji nego prethodni, i dalje se ogroman novac izdvaja za administraciju. Da li su ostvarene uštede dovoljne i ima li prostora za dodatno smanjenje troškova administracije, ali i njenog obima?

KRISTOU: Veličina i širina funkcija institucija BiH je nešto što se treba utvrditi kroz unutrašnji politički proces. Kada se ove funkcije definišu, potrebno je obezbijediti adekvatna sredstva za institucije BiH kako bi one obavljale svoje funkcije. Ali, svakako je jasno da u obavljanju ovih funkcija, institucije BiH kao i ostali nivoi vlasti treba da nastave sa sprovođenjem fiskalne suzdržanosti i ušteda tamo gdje je to moguće.

* GLAS: Postoji li prostor za smanjenje obima administracije i na entitetskim nivoima?

KRISTOU: To je pitanje na koje treba da odgovore entiteti. Mala i efikasna vlada koja će odgovarati potrebama svojih građana je poželjan cilj, ali ga je teško ostvariti preko noći. Prvi korak ka većoj efikasnosti vlade bi trebalo da bude uklanjanje duplih funkcija i bolja koordinacija između različitih nivoa vlasti.

* GLAS: Ponovo ste upozorili da je ekonomija BiH u teškoj situaciji. Kakvi su njeni izgledi u ovoj i idućoj godini i šta bi vlasti trebalo da učine kako bi umanjile negativne efekte krize?

KRISTOU: S obzirom na pogoršanja u spoljnom okruženju i domaće slabosti, izgledi su da BiH ove godine neće bilježiti ekonomski rast, a u 2013. godini će imati tek nisku stopu rasta. Održavanje makroekonomske stabilnosti koja podrazumijeva nisku stopu inflacije, stabilan kurs, fiskalnu održivost i stabilnost finansijskog sektora je i dalje važan cilj, ali nije dovoljan da pokrene rast ekonomije. Ekonomski oporavak je nemoguć bez snažnog privatnog sektora. Koraci ka unapređenju poslovnog okruženja kao što je uklanjanje administrativnih smetnji za poslovanje i izmjena regulative bi trebalo da budu prioritet vlada.

* GLAS: U kojem periodu se može očekivati oporavak izvoza i investicija i da li na tom polju sve zavisi od situacije u zemljama partnerima ili se dio problema može uputiti i na domaće adrese?

KRISTOU: Nesporno je da bi poboljšanja u spoljnom okruženju pomogla BiH, ali postoje stvari na kojima domaće vlasti mogu raditi. Već smo pomenuli koliki značaj unapređenje poslovnog i investicionog okruženja ima za snažniji privatni sektor.  Pored toga, usmjeravanje sredstava u ključnim sektorima ekonomije u produktivnije svrhe kroz privatizaciju i koncesije bi ohrabrilo privatne investicije i podržalo dugoročan rast. Na taj način BiH bi mogla privući prijeko potrebne strane direktne investicije, čak iako investiciona klima u Evropi ostane nepovoljna.

* GLAS: Kako ocjenjujete poreska opterećenja privrede i ima li prostora za njeno rasterećenje?

KRISTOU: Naravno da je nisko poresko opterećenje dobro za ekonomiju. Ali zasad, kada se BiH suočava sa fiskalnim deficitima, smanjenje poreskog opterećenja nije moguće. Da bi promijenili situaciju, potrebne su najmanje dvije stvari - poboljšanje poreske discipline tako da poresko opterećenje obuhvati veću bazu poreskih obveznika i dovođenje javne potrošnje u sklad sa poreskim prihodima koje ekonomija može generisati.

PDV

* GLAS: Kako komentarišete inicijative za povećanje stope PDV-a i da li je to neophodno i u slučaju da bude zaključen aranžman sa MMF-om?

KRISTOU: Mi ne zagovaramo povećanje stope PDV-a. Vidimo ponovno uspostavljanje fiskalne održivosti kao izazov kojim se treba primarno baviti kroz reforme na rashodovnoj strani.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.