Костас Кристоу: Штедњу треба да прати и јача пореска дисциплина

Костас Кристоу: Штедњу треба да прати и јача пореска дисциплина 28.07.2012 06:00 | Маријана Миљић

Институције БиХ као и остали нивои власти треба да наставе са спровођењем фискалне суздржаности и уштеда тамо гдје је то могуће, али и да раде на унапређењу пословног окружења и јачању пореске дисциплине.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" шеф Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у БиХ Костас Кристоу.

Говорећи о преговорима за закључење новог стенд-бај аранжмана, Кристоу је истакао да би захтјев власти за финансијску подршку Извршни одбор ММФ-а могао да узме у разматрање у трећој седмици септембра.

- У случају да Одбор одобри захтјев, средства из прве транше, око 120 милиона марака, би тада могла бити и дозначена - истакао је Кристоу.

* ГЛАС: Мисија ММФ-а и власти у БиХ постигли су споразум о економском програму који подразумијева закључење двогодишњег стенд-бај аранжмана вриједног 801,5 милиона КМ. Који се захтјеви налазе пред БиХ да би кредит био одобрен?

КРИСТОУ: Споразум о економском програму је постигнут на нивоу особља, што значи да још треба да га одобре Управа ММФ-а и Извршни одбор. То ће услиједити тек након што власти спроведу неколико мјера, укључујући и усвајање ребаланса буџета од стране ентитетских парламената у складу са договором који је постигнут са Мисијом ММФ-а.

* ГЛАС: Уколико све буде ишло по плану, када би ММФ могао да исплати прву траншу?

КРИСТОУ: Ако претходне мјере буду спроведене у првој седмици септембра, онда би Извршни одбор ММФ-а могао узети у разматрање захтјев власти за финансијску подршку тек у трећој седмици септембра. У случају да Одбор одобри овај захтјев, средства из прве транше, око 120 милиона марака, би могла тада бити и дозначена.

* ГЛАС: Да ли је ММФ инсистирао и на резовима у социјалном сектору и како ће се уштеде које су планиране у фондовима ПИО и здравства РС одразити на њихове дефиците?

КРИСТОУ: Ми не сматрамо да су линеарни резови неопходни или пожељни у социјалном сектору. Реформе јавног пензијског система су покренуте усвајањем Закона о пензијском и инвалидском осигурању и Закона о борачким правима РС. Њихово спровођење и потрошња која произилази из ових закона треба да се пажљиво прате да би било обезбијеђено да ови закони имају пуну финансијску подршку, те да би обезбиједили њихову одрживост. Насупрот томе, финансијски притисци са којима се суочава Фонд здравства РС већ неко вријеме су предмет наше забринутости и то је питање које треба ријешити. Да би то урадили на прави начин, потребно је да Влада РС покрене свеобухватну реформу система здравствене заштите.

* ГЛАС: Иако је буџет институција БиХ за 2012. годину рестриктивнији него претходни, и даље се огроман новац издваја за администрацију. Да ли су остварене уштеде довољне и има ли простора за додатно смањење трошкова администрације, али и њеног обима?

КРИСТОУ: Величина и ширина функција институција БиХ је нешто што се треба утврдити кроз унутрашњи политички процес. Када се ове функције дефинишу, потребно је обезбиједити адекватна средства за институције БиХ како би оне обављале своје функције. Али, свакако је јасно да у обављању ових функција, институције БиХ као и остали нивои власти треба да наставе са спровођењем фискалне суздржаности и уштеда тамо гдје је то могуће.

* ГЛАС: Постоји ли простор за смањење обима администрације и на ентитетским нивоима?

КРИСТОУ: То је питање на које треба да одговоре ентитети. Мала и ефикасна влада која ће одговарати потребама својих грађана је пожељан циљ, али га је тешко остварити преко ноћи. Први корак ка већој ефикасности владе би требало да буде уклањање дуплих функција и боља координација између различитих нивоа власти.

* ГЛАС: Поново сте упозорили да је економија БиХ у тешкој ситуацији. Какви су њени изгледи у овој и идућој години и шта би власти требало да учине како би умањиле негативне ефекте кризе?

КРИСТОУ: С обзиром на погоршања у спољном окружењу и домаће слабости, изгледи су да БиХ ове године неће биљежити економски раст, а у 2013. години ће имати тек ниску стопу раста. Одржавање макроекономске стабилности која подразумијева ниску стопу инфлације, стабилан курс, фискалну одрживост и стабилност финансијског сектора је и даље важан циљ, али није довољан да покрене раст економије. Економски опоравак је немогућ без снажног приватног сектора. Кораци ка унапређењу пословног окружења као што је уклањање административних сметњи за пословање и измјена регулативе би требало да буду приоритет влада.

* ГЛАС: У којем периоду се може очекивати опоравак извоза и инвестиција и да ли на том пољу све зависи од ситуације у земљама партнерима или се дио проблема може упутити и на домаће адресе?

КРИСТОУ: Неспорно је да би побољшања у спољном окружењу помогла БиХ, али постоје ствари на којима домаће власти могу радити. Већ смо поменули колики значај унапређење пословног и инвестиционог окружења има за снажнији приватни сектор.  Поред тога, усмјеравање средстава у кључним секторима економије у продуктивније сврхе кроз приватизацију и концесије би охрабрило приватне инвестиције и подржало дугорочан раст. На тај начин БиХ би могла привући пријеко потребне стране директне инвестиције, чак иако инвестициона клима у Европи остане неповољна.

* ГЛАС: Како оцјењујете пореска оптерећења привреде и има ли простора за њено растерећење?

КРИСТОУ: Наравно да је ниско пореско оптерећење добро за економију. Али засад, када се БиХ суочава са фискалним дефицитима, смањење пореског оптерећења није могуће. Да би промијенили ситуацију, потребне су најмање двије ствари - побољшање пореске дисциплине тако да пореско оптерећење обухвати већу базу пореских обвезника и довођење јавне потрошње у склад са пореским приходима које економија може генерисати.

ПДВ

* ГЛАС: Како коментаришете иницијативе за повећање стопе ПДВ-а и да ли је то неопходно и у случају да буде закључен аранжман са ММФ-ом?

КРИСТОУ: Ми не заговарамо повећање стопе ПДВ-а. Видимо поновно успостављање фискалне одрживости као изазов којим се треба примарно бавити кроз реформе на расходовној страни.

 



Postanite naš prijatelj pratite nas na Facebook-u!