Кошарац: Бошњаци нису власници БиХ и она не припада само њима

"И послије 25 године очигледно је да је садржај политика муслиманских политичких организација готово идентичан са оним из деведесетих година, што се потврђује кроз низ политичких дешавања, јер и даље постоји њихова тенденција да су Бошњаци власници БиХ и да она припада само њима", рекао је Кошарац Срни.

То је потпуно видљиво, истиче он, као што је видљив и провидан њихов покушај да причом о посљедњем попису становништва у БиХ покажу да су они доминантни у БиХ, иако са српске стране постоје аргументоване примједбе на имплементацију и обраду резултата тог пописа.

Кошарац наглашава да је, из угла демократских принципа, видљиво да онда када се у Републици Српској у складу са Уставом Републике Српске званична политика опредијели за одређене процесе на високом демократском нивоу, а то је референдум о значајном датуму за српски народ, 9. јануар - Дан Републике, тада из муслиманског Сарајева веома често дође до хорског оспоравања уставних надлежности и потреба Српске да се грађанима омогући слободно изражавање њихове воље.

"За нас у Републици Српској потпуно је неприхватљиво да морамо безусловно да прихватимо све захтјеве и потребе бошњачке политичке врхушке у Сарајеву", поручује шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ.

Према његовим ријечима, један од таквих непримјерених захтјева према Српској свакако је и апелација бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића Уставном суду БиХ у вези са 9. јануаром, што довољно говори да и даље код бошњачких политичара постоји унутрашња потреба да упорно дерогирају интересе и уставну позицију Републике Српске, што се може довести у контекст њихове континуиране борбе против Републике Српске и српског народа.

"Нажалост, та политичка ћуд у Сарајеву не мијења се ни послије 25 година. И захтјев за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби против Србије једностран је акт човјека који је члан Предсједништва БиХ /Бакир Изетбеговић/, који показује да бошњачка политика дјелује ванинституционално и неуставно. То је био проблем и када су Бошњаци одлучили да крену у референдум 1. марта 1992. године, не водећи рачуна о ставовима других народа", наводи он.

Кошарац наглашава да сви треба да воде рачуна о томе да је БиХ земља два ентитета и три конститутивна народа и да је то једноставно срж Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ.

Према његовој оцјени, у политичком контексту, 1. март за српски народ у БиХ доноси нешто што је кључни проблем у БиХ, а то је модел прегласавања, односно покушај мајоризације других народа, чији је циљ био разбијање Југославије и успоставање фундаментализма у БиХ.

"Било који вид прегласавања је 'рак рана' за БиХ и због тога ми не прихватамо никакво обиљежавање 1. марта, поготово што је тог датума 1992. године Србима у Сарајеву послата јасна порука да нису прихватљиви и да нису добродошли у овај град, о чему свједочи подло убиство српског свата Николе Гардовиће и спаљивање српске заставе на Башчаршији. То је, такође, био знак да се тадашњи мусимански лидер Алија Изетбеговић опредијелио за етничко чишћење Срба у БиХ", закључио је Кошарац у изјави за Срну.

У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као "дан независности БиХ", док се овај датум у Републици Српској не слави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.