Концесионари крију зараду и иза себе остављају пустош

Показао је то извјештај о раду Комисије за концесије за 2017. годину о којем ће расправљати и посланици Народне скупштине РС на засједању заказаном за 19. јун.

- Извјештаји о експлоатисаним количинама упућени министарствима често се не подударају са стањем на терену, што негативно утиче на обрачун и уплату накнаде. Проблем представља и то што одређени број концесионара још није уградио мјерну опрему, па то ради на основу слободне процјене. Због тога је потребно повећати контроле откопане масе - наведено је у извјештају Комисије за концесије.

У покушају да заведе ред, Комисија за концесије је у 2017. години ступила у контакт са свим концесионарима и затражила детаљне извјештаје о поштовању уговорених рокова, гаранција и редовног плаћања накнаде. За концесионаре који нису доставили тражене информације Комисија за концесије је покуцала и на врата, а након контрола предложиће раскидање уговора за оне који лажирају податке.

Комисија за концесије је у годишњем извјештају навела и да поједини концесионари након експлоатације минералних сировина остављају подручја трајно деградирана и девастирана иако тај простор треба да рекултивишу. Да би се стало у крај тим злоупотребама, предложени су детаљна анализа и предузимање мјера како посљедице по животну средину не би остале трајне.

Такође, скренули су пажњу и да постоје случајеви експлоатације шљунка, пијеска и камена у обиму далеко већем од одобреног. Комисија је закључила да је за рјешавање овог проблема потребна квалитетнија контрола инспекције како би биле смањене злоупотребе и штета коју појединци наносе животној средини и буџету РС.

Комисија је навела и да реализацију појединих концесионих уговора коче нелегална експлоатација минералних сировина, ограниченост локалног тржишта и недостатак подршке локалних заједница и већих грађевинских радова.

Када је ријеч о уговорима о концесији за коришћење пољопривредног земљишта, један од закључака је да одређени број концесионара не извршава обавезе. Такође, и даље је присутан проблем да након закљученог уговора концесионар не може ући у посјед због неријешених имовинско-правних односа.

Предсједник Комисије за концесије РС Раденко Ђурица каже да стоји иза свих закључака у извјештају и да једном за свагда мора бити уведен ред у ову област.

- Међу 370 концесионара неки имају различит приступ концесијама, обавезама и самој РС. Ми се трудимо да то доведемо у ред. Заједничким снагама надлежних институција, односно инспекције, Пореске управе, Министарства финансије и нас могуће је стати у крај тим злоупотребама и кршењу концесионих уговора. Самим тим, ефекти по буџет РС били би много већи - казао је Ђурица.

Пољопривредници наводе да институције не би требало да расписују јавни позив за додјелу пољопривредног земљишта под концесију ако нису ријешени сви имовинско-правни односи.

• Сви ратари због тога имају проблем. Не треба да расписују огласе ако не могу пољопривреднике увести у посјед. За то су криви они, а никако ми. Такође, онима који су додијелили земљиште, а не поштују уговоре, треба одузети концесију. Тужбама је то могуће постићи. И у једном и у другом случају криве су надлежне институције, а никако пољопривредници. Они то могу ријешити ако желе - казао је предсједник Удружења пољопривредника и мљекара РС Владимир Усорац.

Финансијски извјештај

Приходи Комисије за концесије РС лани су износили 935.000 марака, а највећи износ, око 930.000, дозначила им је Влада. Расходовна страна Комисије за концесије РС износила је 915.344 марке, а највише новца, 648.937, потрошено је на плате запослених.

Уплаћени новац од концесионе накнаде у 2017. години (милиона КМ)

23,74 - минерални ресурси

8,54 - изградња и коришћење електрана

1,14 - пољопривреда

0,79 - спортско-риболовна друштва

0,07 - туризам

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.