Ко је све под санкцијама Стејт департмента

Ко је све под санкцијама Стејт департмента 12.09.2018 09:26 | nezavisne.com

Вашингтон, Сарајево - Никола Шпирић, посланик СНСД-а у Представничком дому БиХ, задњи је у низу из БиХ и с Балкана коме су Сједињене Америчке Државе увеле санкције.

Наиме, САД су искористиле одредбу из закона о финансирању Стејт департмента и програма међународне помоћи да Шпирићу, због сумње на високу корупцију, и његовој породици забране улазак у ту земљу.

Санкције Шпирићу потписао је Мајк Помпео, државни секретар САД, и ове санкције разликују се од санкција које је добио Милорад Додик, предсједник РС. Санкције Додику изрекло је Министарство финансија САД и оне су много ригорозније, јер осим забране уласка у САД уводе мјере замрзавања имовине, али и забране комуницирања америчких држављана с особама под санкцијама.

Када се ради о санкцијама Министарства финансија САД, за подручје Балкана оне су уведене за мандата америчког предсједника Џорџа Буша, а на њој се, заједно са Додиком, налази још 192 правна и физичка лица с Балкана.

Осим Слободана Милошевића, бившег предсједника Србије и Југославије који је преминуо давне 2006, на листи санкција тзв. црној листи налазе се и Радован Караџић, бивши и први предсједник РС, његова кћерка Соња Караџић-Јовичевић, актуелна потпредсједница Народне скупштине РС, Српска демократска странка и бројни други функционери те странке, укључујући и Милована Бјелицу, актуелног начелника Сокоца. На листи се, између осталих, налазе и Слободан Тешић, који је означен као један од највећих трговаца оружјем на Балкану, затим Драган Спасојевић, Драгомир Васић, Саво Крунић због ратних злочина, а ту су и Тихомир Блашкић, генерал ХВО-а, као и високи бошњачки функционер Бакир Алиспахић. Иако је ослобођен оптужби за ратне злочине у Хагу, бивши предсједник Србије Милан Милутиновић такође се налази на црној листи, као и Драгољуб Ојданић, бивши министар одбране СРЈ, који је осуђен на 15 година затвора због злочина на КиМ, а на списку непожељних је и Никола Шаиновић, бивши српски премијер, који је такође био осуђен на затворску казну због ратних злочина на Косову. Америчка администрација сматра да пријетњу представља и Небојша Павковић, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, који је у Хагу осуђен, а на истом списку је и Веселин Шљиванчанин. На црној листи су и даље Франко Симатовић, бивши командант ДБ-а, и Јовица Станишић, бивши начелник Службе ДБ-а. Ту је и Милорад Улемек Легија, осуђен за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.

На балканској листи не налазе се криминалци и терористи, већ правна и физичка лица за која се сматра да угрожавају мир на Балкану. На укупној листи се налази 5.500 имена. За све америчке држављане, правна и физичка лица која живе или послују у Америци забрањен је било какав контакт с лицима с балканске листе, а у Бушовој директиви наведено је да би лица за која се утврди да су починила кривично дјело у контакту с лицима с листе могла добити затворску казну до десет година или новчану казну више од пола милиона долара.

Иако званично није речено на шта се конкретно оптужбе односе у вези са Шпирићем, према нашим сазнањима посредно се ради о процесу доношења измјена Закона о кривичном поступку и другим правним инструментима у БиХ који још нису у потпуности оспособљени како би се БиХ борила против системске и политичке корупције.

Закон на који се Стејт департмент позива тражи од Стејт департмента и америчких амбасада да обрате пажњу да у земљама у којима САД пружа помоћ нема системске корупције која би, између осталог, могла довести у опасност и злоупотребу помоћи америчког народа.

За разлику од санкција против Додика, чији процес доношења и укидања обухвата више десетина агенција и процес који може трајати и неколико година, санкције Стејт департмента могу се много лакше увести и за њих је практично потребан само потпис државног секретара. Како нам је речено, законске одредбе на основу којих су санкције изречене предвиђају да се доказни материјал у року од највише шест мјесеци мора представити одборима у Сенату, након чега се могу донијети даље одлуке. Такође нам је речено да ће након судбине измјена и допуна Закона о кривичном поступку БиХ бити одлучено о евентуалним даљим корацима према другим функционерима те да се не искључују нове санкције.

Поред званичног објашњења Стејт департмента и америчке амбасаде да је Шпирић био укључен у јавну корупцију и остварио корист од ње, укључујући “остваривање непрописне користи током обављања јавних функција и ометање јавних процеса током свог мандата као члана Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ”, истакнуто је да су санкције доказ да САД озбиљно схватају корупцију.

“Вјерујемо да је важно да власти и јавност БиХ буду упознати с тим колико озбиљно САД схватају проблем јавне корупције и укљученост Шпирића у коруптивне активности. Влада САД и даље указује на важност постојања закона у БиХ који спречавају корупцију и пружају подршку јаким и независним полицијским и правосудним институцијама потребним за било какав озбиљан корак у борби против корупције”, истакли су у Амбасади САД.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица