Караџић: Срби нигдје нису први напали, рат им је био наметнут

Срна
Караџић: Срби нигдје нису први напали, рат им је био наметнут

Хаг - Први предсједник Републике Српске Радован Караџић рекао је пред Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове у Хагу да Срби нигдје у БиХ нису први напали и да им је рат био наметнут нелегалном сецесијом БиХ којој су се противили.

Он је негирао да је циљ руководства Републике Српске био "насилно раздвајање Срба од муслимана и Хрвата" и да су постојали било какви "злочиначки планови".

"Моја намјера није била да одвојимо становништво, него административна насеља, да не сметамо једни другима и не стварамо тензије", рекао је Караџић током расправе о жалби коју је уложио на првостепену пресуду, којом је неправоснажно осуђен на 40 година затвора.


Он је поновио да су се Срби у Сарајеву само бранили, а да су муслимани свој народ изложили огромним патњама, чекајући страну интервенцију, пренијели су београдски медији.

"Једино Срби нису изгубили рат у БиХ - нису имали другог циља до стварања републике", рекао је Караџић.

Он је негирао да је крив за "терорисање Сарајева", додајући да од Сарајева не би остало ништа када би била истина да је само са једног положаја Војске Републике Српске /ВРС/ испаљено "30.000 до 40.000 пројектила", као што су рекли тужиоци.

Караџић истиче да ВРС није испалила гранату која је 5. фебруара 1994. године на сарајевској пијаци Маркале, према оптужници, убила 67, а ранила 140 грађана.

"На празној пијаци, на којој није било ништа на тезгама, било је 500 људи. Како је то могуће? Како је могуће да међу погинулима није ниједан продавац", упитао је Караџић.

Он каже да није знао за убиства муслимана у јулу 1995. године у Сребреници, те да се чудио и питао како је тако дуго могао да се крије "тако драстичан догађај".

О броју муслиманских жртава, којих је према пресуди "најмање 5.115", Караџић је рекао да он претпоставља да их је, укључујући оне у борбама, било од 1.500 до 2.000.

"То није извела ниједна наша јединица, него групице које су се сакупиле онако", рекао је Караџић.

Он је навео да је припадника Десетог диверзантског одреда Дражена Ердемовића, који је признао кривицу за стријељање 1.000 муслимана, питао "како се то могло крити", а да му је Ердемовић одговорио да починиоци нису о свом злодјелу обавијестили ни свог команданта.

Караџић је потврдио да га је 13. јула 1995. године, два дана по паду Сребренице, његов повјереник Мирослав Дероњић обавијестио да има већ 2.000 заробљеника, али да је он мислио да ће бити брзо размијењени, те да ни са ким из војске у Сребреници није имао контакт.

Он је навео да је у априлу 1996. године наредио војном тужиоцу да испита шта се десило у Сребреници, али да му је он рекао да "тамо /у Сребреници/ нико ништа не зна и неће да зна".

Хашки трибунал је Караџића 24. марта 2016. године прогласио кривим "за геноцид у Сребреници, прогон муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце од 1992. до 1995. године".

Караџић је у децембру 2016. године уложио жалбу Хашком трибуналу на првостепену пресуду којом је осуђен на 40 година затвора за злочине током рата у БиХ.

Хашко тужилаштво затражило је данас да Међународни резидуални механизам за кривичне судове у потпуности одбаци Караџићеву жалбу и затражило пооштравање казне на доживотни затвор.

Током јучерашњег обраћања жалбеном вијећу тим одбране затражио је да буде поништена првостепена пресуда и да се омогући ново суђење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана