Караџић: Халиловић инсистирао да се крене у напад

Некадашњи предсједник Републике Српске истакао је током изношења завршне ријечи одбране да су сукоби на западу БиХ у Приједору почели након напада муслиманских снага.

Све до пред крај маја није било сукоба, Срби су понудили муслиманима да направе своје општине и своје полицијске станице, што је тужилаштво протумачило као неку врсту протјеривања и отпуштања.

Али, тадашњи муслимански војни лидер Сефер Халиловић инсистирао је да се не преговара са Србима већ да се крене са нападима, рекао је Караџић и цитирао Халиловићев документ.

Он је објаснио како је дошло до отварања тзв. логора у тој области, појаснио да у затворима није било довољно мјеста за хиљаде заробљених припадника "зелених беретки"и "патриотске лиге" у обичним затворима.

Караџић је указао да је након испитивања 60 одсто људи пуштено и подсјетио да је лично позвао стране новинаре да обиђу та мјеста.

Он је навео да је било злочина које су чинили појединци, припадници избјегличке популације којима су домови спаљени, или криминалци, али да они нису имали никакве везе са институцијама Српске.

Караџић истиче да је одбрана у интегралној форми изнијела низ наредби и докумената, за разлику од Тужилаштва које је узимало дијелове текстова и мијењало смисао докумената.

"Зашто Тужилаштво није ни једном навело да сам молио Изетбеговића да опозове објаву рата и да Република Српска није узвратила на исти начин нити је увела увела ратно стање" - упитао је Караџић.

Он је детаљно објашњавао начин на који је почео рат, позивајући се на низ докумената које је сам објавио и оне који су припадали српској, али и муслиманској страни.

Караџић је цитирао докумете из којих се види да разне добровољачке јединице нису биле у добрим односима са регуларним војним снагама и доказивао да су нпр. "жуте осе" избачене из Републике Српске и протјеране у Србију, гдје им је судила тадашња власт Републике Србије.

Он је цитирао документе и свједочења из којих се види да су припадници тих снага били груби према министрима Владе Републике Српске и официрима, нпр. у Зворнику, јер су знали да их власт не жели ту.

"Обични и слободни говори посланика који нису ушли у скупштинске акте, полуфабриковани документи, истргнуте реченице у недостатку оптужујуће документације...све су то наводни аргументи оптужнице", рекао је Караџић.

Као један од многобројих примјера злоупотребе, Караџић је навео тврдњу Тужилаштва да је својевремено рекао да "муслиману нису људи"... Ради се о термину /пеопле/ на енглеском језику који у контексту изјаве означава - народ.

Значи, рекао сам да муслимани нису "посебан народ", јер Срби сматрају да су они по националном поријеклу Срби муслиманске вјероисповјести и у томе је велика разлика у односу на закључак оптужнице, рекао је Караџић, наводећи низ сличних цитата којима је демантовао тврдње Тужилаштва.

Тврдње да српска власт није ништа чинила да спријечи злочине - нису тачни, све је биљежено, па и данас се у судовима БиХ суди по оптужницама и документацији коју је прикупио тадашњи МУП Републике Српске, рекао је Караџић.

Радован Караџић сутра наставља изношење завршне ријечи.

Поповић: Политичко суђење Радовану Караџићу

Декан бањалучког Правног факултета Витомир Поповић рекао је да не види ниједан аргумент на основу којег би бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић био осуђен пред судом у Хагу, а камоли да то буде доживотна робија.

Поповић је сигуран да је Караџић, ако би се судило по закону, међународним конвенцијама и стандардима, један од људи који је поштовао Женевску конвенцију и њене протоколе из тог периода и да није починио ништа што би му се на тај начин могло ставити на терет.

Ово суђење Поповић сматра политичким, те напомиње да треба имати у виду чињеницу да у оквиру међународне заједнице тренутно важи нови поредак да је и право на одређен начин, нарочито у Хашком трибуналу, постало политика, што се постепено догађа и у Европском суду за људска права у Стразбуру.

Поповић је истакао да је неизвјесно предвидјети какав ће бити исход одлуке Хашког трибунала у овом случају, ако се буде у позицији да се одлука доноси на другачији начин.

"Ипак се надам да ће право бити у функцији остваривања правде", рекао је Поповић новинарима у Бањалуци.

Професор бањалучког Правног факултета Миле Дмичић сматра да је Караџић само један од оних који је од деведесетих година активно учествовао стварајући могућност и тражећи најбоље рјешење у БиХ за равноправно организовање, живот и опстанак три народа у БиХ.

"Потврдиће се да је међународно право изгубило свој коријен, односно да су институције међународне заједнице, првенствено УН, од деведесетих година на овамо изгубиле ауторитет институције народа овог свијета", каже Дмичић.

Он је напоменуо да су сви судови од нирбершког, токијског до хашког судили за геноцид, а да у БиХ њега нема ни по теоријском ни по практичком дефинисању геноцида као ратног злочина.

"Ми правници оправдавамо све што је био легални чин тражења рјешења за БиХ, односно да се очувају идентитети и субјективитети три државотворна народа прије 1990. године и послије тога", нагласио је Дмичић.

Он је напоменуо да је Дејтонски мировни споразум међународни уговор, који се једнио може мијењати новим међународним уговором.

"Република Српска је дејтонска државотворна јединица БиХ као државе. Суђење Караџићу у овом случају је суђење појединцу, а не држави, односно државотворној јединици Републици Српској", појаснио је Дмичић.

Он је закључио да је Република Српска трајна правна и политичка категорија и да се у Хашком трибуналу или било ком другом суду не може судити једном народу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.