КОЛУМНА: БиХ треба да приступи Споразуму о ИЦМП-у

Метју Холидеј
КОЛУМНА: БиХ треба да приступи Споразуму о ИЦМП-у

БиХ је урадила више од било које друге земље на тражењу и идентификацији особа несталих током сукоба. Од 30.000 особа, које су се водиле као нестале у 1995. години, пронађено је више од 23.000, што је омјер који још није забиљежен нигдје у свијету.

Овај јединствени резултат омогућила је подршка и сарадња Међународне комисије за нестале особе (ИЦМП). ИЦМП је успостављен 1996. године првобитно за потребе сарадње са земљама које су настале распадом бивше Југославије на тражењу и идентификацији особа несталих током сукоба из деведесетих година прошлог вијека. ИЦМП је пружао помоћ окупљањем заинтересованих страна из региона, државних органа, правосудних органа и форензичких стручњака, међународних организација, породица несталих особа и других с циљем утврђивања заједничке и ефикасне стратегије. Ове заинтересоване стране су у БиХ радиле са Институтом за нестале особе БиХ, који је више од деценије координисао активности на тражењу несталих особа без обзира на етничку припадност, националност, вјероисповијест, улогу у сукобима или опредјељење.

У БиХ је процес био усмјерен на проналажење несталих особа, а не на проналажење несталих из неке одређене заједнице, а исправност таквог става потврдиле су цифре. У ФБиХ је идентификовано 75 процената од укупног броја пријављених несталих особа, док је у РС идентификовано 76 процената ових особа.

Власти су на цијелом подручју бивше Југославије радиле са ИЦМП-ом на успостављању ефикасних политика за нестале особе, што је довело до тога да су и сусједне земље БиХ у којима су бројеви били знатно нижи биле у ситуацији да разјасне судбину великог броја несталих.

Од 2004. године, због успјеха који је постигнут у земљама западног Балкана, ИЦМП су позивале владе широм свијета да помогне у тражењу особа које су нестале током сукоба, природних катастрофа, као жртве трговине људима и из других разлога. Данас ИЦМП, осим у подручју западног Балкана, спроводи програме у земљама као што су Ирак, Сирија и Колумбија и пружа низ различитих врста помоћи многим другим земљама, од ДНК анализа до давања препорука у погледу закона и стратегија оснаживања цивилног друштва.

С обзиром на глобалну природу проблема присилно несталих особа и потребу за успостављањем механизма за рјешавање овог проблема на глобалном нивоу, ИЦМП је у 2014. години постао међународна организација која ради на основу споразума. Сходно условима Споразума о статусу и функцији ИЦМП-а, ИЦМП је премјештен у Хаг у Холандији. Тренутно је девет земаља потписало Споразум о ИЦМП-у, а од 2016. године је отворена могућност потписивања споразума свим земљама.

ИЦМП позива све земље на западном Балкану да приступе Споразуму о ИЦМП-у и постану чланице Конференције држава чланица ИЦМП-а. За сада је Србија потписала и ратификовала споразум.

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ је 5. јула изгласао потписивање Споразума о ИЦМП-у. Претходно су Савјет министара и Предсједништво БиХ дали зелено свјетло.

По завршетку љетне паузе, Дом народа ће на наредној сједници, 28. септембра, имати прилику да потврди опредјељење да заштити права породица несталих особа.  Давањем сагласности приступању БиХ Споразуму о ИЦМП-у, чланови Дома народа ће показати снажну опредијељеност јачању владавине права и промоцији и заштити права породица на истину и правду. Након позитивног гласања у Дому народа, предвиђено је да Предсједништво БиХ донесе одлуку да БиХ приступи споразуму. Потписивање споразума не подразумијева финансијске издатке за БиХ.

Ова земља је водећа у свијету у проналажењу и идентификацији несталих особа у оквиру законитог процеса ослобођеног сваке врсте дискриминације. Искрено се надам да ће на наредној сједници чланови Дома народа одобрити приједлог да БиХ потпише Споразум о ИЦМП-у. Тиме ће допринијети признавању свега што је урађено у овој земљи, те омогућити породицама несталих особа широм свијета да користе тешка, али драгоцјена поучна искуства из ове земље.

Метју Холидеј, шеф програма за западни Балкан ИЦМП-а

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана