Јован Цвјетковић: СДП-ова власт у Тузли дискриминише Србе

Горан Маунага
Јован Цвјетковић: СДП-ова власт у Тузли дискриминише Србе

Сви они који се воде као Срби, а који су запослени у администрацији Тузланског кантона, чланови су СДП-а и ту су радили и 1992. године, док нико од повратника српске националности није запослен у тим институцијама.

Изјавио је то у интервјуу "Гласу Српске" члан Главног одбора СНСД-а за Тузлански кантон Јован Цвјетковић додајући да дискриминација према Србима није изражена једино у општини Лукавац у којој власт има СДA.

- Једино тамо повратници имају добру сарадњу са представницима општинске власти коју чини апсолутна скупштинска већина СДA - каже Цвјетковић.

* ГЛAС: Представници општине Тузла, гдје је годинама на власти СДП Златка Лагумџије која се декларише као мултиетничка, двије године наглашавају да ће се трудити да први у БиХ испуне националну заступљеност у институцијама према попису из 1991. године. Докле су стигли у томе?

ЦВЈЕТКОВИЋ: Дотле да су у Скупштини Тузланског кантона од 35 посланика сада 34 Бошњака и један Хрват. Ниједног Србина нема. Национални баланс није испоштован чак ни у руководећим скупштинским органима. Предсједавајући и два потпредсједника Скупштине су Бошњаци. Тај Хрват је тражио да он, пошто је једини, буде предсједавајући, али није му дозвољено. Што се тиче повратника, с представницима општине Тузла гдје је СДП посљедњих 20 година на власти, немамо никакву сарадњу.

* ГЛAС: Каква је ситуација са повратницима у осталим општинама?

ЦВЈЕТКОВИЋ: У свих осталих 11 општина, дакле поред Тузле и Лукавца, повратка практично и нема. Све укупно, ту има можда неколико стотина повратника. Једино успјешним повратком можемо оцијенити повратак у Лукавац јер имамо коректну сарадњу са властима. A средства су издвојили и Министарство за избјеглице и расељена лица РС те државни и федерални фондови за повратак. Поразно је када од 30.000 Срба на подручју општине Тузла, колико их је било до рата, данас живи свега три до четири хиљаде. Још поразније је то што и они продају своју имовину и одлазе на подручје РС. 

* ГЛAС: Каква је заступљеност Срба у администрацији Тузланског кантона?

ЦВЈЕТКОВИЋ: Сви они који се воде као Срби а који су запослени у администрацији Тузланског кантона, чланови су СДП-а и ту су радили и 1992. године, док нико од повратника српске националности није запослен у тим институцијама. Дискриминација према Србима није изражена једино у општини Лукавац у којој апсолутну власт има СДA. Од 13 општина Тузланског кантона у коме власт држи СДП, једино успјешан повратак Срба је у општину Лукавац. Од више од 500.000 становника у Тузланском кантону, који је најнасељеније подручје у БиХ, данас има око 8.000 Срба. У рату их је било око 5.000, вратило се око 3.000 и то највише на подручје општине Лукавац. Повратак је практично завршен и ми се сад боримо да они што су ту добију посао.

* ГЛAС: Могу ли шта да учине представници српске националности у СО Тузла?

ЦВЈЕТКОВИЋ: Не могу јер тамо има три или четири одборника српске националности, али они су из реда СДП-а и они најмање заступају интересе српског народа. То им највише замјерамо. Никада се нису залагали за то да ураде било шта за повратнике. Aли ми смо и даље спремни за разговор и договор да се повратницима обезбиједи нормалан живот.

Пожарница

* ГЛAС: Који је најдрастичнији примјер односа према повратницима?

ЦВЈЕТКОВИЋ: То је у мјесној заједници Пожарница у општини Тузла. Ту и послије рата људи напуштају своја огњишта. У Пожарници је 1992. године било више од 4.000 Срба, а сада живи само око 60 српских повратника. A и они хоће да се иселе. Поразно је то што је предсједник те мјесне заједнице Зоран Јовановић, који је предсједник СГВ-а и одборник СДП-а. Он као да ради на исељавању Срба.      

  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана