Јосип Грубеша, министар правде БиХ за “Глас Српске”: Стратегија важнија Европи него нама

Јосип Грубеша, министар правде БиХ за “Глас Српске”: Стратегија важнија Европи него нама 10.08.2018 15:30 | Жељка Домазет

Постало је очигледно да су ревидирана Стратегија за процесуирање ратних злочина и привођење тих предмета крају битнији међународним представницима него некима у БиХ, и то управо онима који се највише демагошки експонирају у медијима о овом питању, тврди министар правде БиХ Јосип Грубеша.

У интервјуу за “Глас Српске” Грубеша истиче да се мора имати на уму да стратегија није прављена по мјери било кога нити је направљена да задовољи жртве.

- То је план како завршити ове предмете - каже Грубеша.

ГЛАС: Ревидирана стратегија још није усвојена. Шта је спорно па се тај документ не ставља на дневни ред сједница Савјета министара?

ГРУБЕША: Једна од тачака дневног реда структуралног дијалога о правосуђу између Европске уније и БиХ почетком јула било је и питање гдје се налазимо када је у питању доношење ревидиране Стратегије за рад на предметима ратних злочина, имајући у виду да је Делегација ЕУ недвосмислено подвукла да је владавина права, а тачније речено, реформа правосуђа, у фокусу и од есенцијалног значаја за припрему мишљења Европске комисије о апликацији БиХ за чланство у ЕУ. Наравно, требало би да ми будемо ти којима је она битнија јер ће се тако затворити поглавље болне прошлости и дати прилика бољој будућности БиХ.

ГЛАС: Када се може очекивати да БиХ добије ревидирану стратегију?

ГРУБЕША: Да будем најискренији, и ја бих волио да то знам, али то више није у мојој надлежности. Радна група састављена од стручњака, а чији рад су пратили и стручњаци из ЕУ, сачинила је текст, а нагласак је стављен на модалитет како завршити предмете у што скоријем року. Некима је, чујем, спорно што се предмети спуштају на ентитетско правосуђе, што је срамота за правну државу каквом се БиХ сматра. Недопустиво је и политички неодговорно и штетно износити паушалне и неутемељене оцјене о раду правосуђа било ког нивоа. Уосталом, ако ћемо објективно говорити на темељу правних и статистичких параметара, грађани своје животне спорове највише завршавају на тим судовима.

ГЛАС: Јавност и неки стручњаци увелико тврде да је ријеч о опструкцији да БиХ остане без изузетно битног документа те да се предмети ратних злочина раде по нечијем налогу, а не према приоритетима. Како то коментаришете?

ГРУБЕША: Нисам спреман промишљати на тај начин, а камоли вјеровати да постоје људи и политичке струје у БиХ који би користили овако велику патњу и бол за прогон својих  политичких неистомишљеника или опонената јер све су жртве исте, сваки бол је исти. А ако то пак раде, онда ће се и даље дешавати да сусједи воде истраге и подижу оптужнице против лица о којима и ми водимо истраге, али не завршавамо поступке јер даље од истраге не одмичемо. У том случају, вјерујем да ће јавност знати да препозна таква недопустива морална и људска посрнућа и на адекватан начин санкционисати такво поступање. Док се то не деси, нашим сусједима ћемо пружати аргументе и давати за право да утјерују правду јер се ми оглушујемо о бол одређене категорије жртава.

Уложено много пара

ГЛАС: Откуд толико противљење могућности да предмети ратних злочина пређу на нижи ниво?

ГРУБЕША: Суд БиХ је специјализован суд и сви ресурси протеклих година уложени у њега ишли су за тим да они процесуирају најтеже предмете ратних злочина, а не све. Уосталом, толико је средстава, како домаћих, тако и донаторских, уложено у јачање капацитета правосуђа у ентитетима, а сада испаде да је све то узалудно јер неки нису за то да ти судови раде за шта су успостављени, правдајући то неповјерењем у професионалност.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица