Још 1.940 људи чека на суђења за ратне злочине

nezavisne.com
Још 1.940 људи чека на суђења за ратне злочине

Бањалука - Правосуђе БиХ још није ријешило 703 предмета ратних злочина, а на суђења за ратне злочине чека још 1.940 људи, наведено је у одговорима на упитник Европске комисије институција БиХ.

У документу је, такође, констатовано да Стратегија за рјешавање ратних злочина није испуњена и сугерише се и да ће и ревидирана стратегија врло извјесно такође подбацити.

Од овог броја, против 486 лица воде се истраге због злочина против човјечности, а како је наведено у упитнику, “против 50 људи истраге се односе на кривично дјело геноцида”.

Истакнуто је да је крајем 2016. године пред нижерангираним судовима у поступку главног претреса било предмета ратних злочина против 61 особе, док је пред врховним судовима ентитета и Апелационим судом Брчког укупно 15 предмета ратних злочина у односу на 15 лица. Пред Судом БиХ укупно се воде 123 предмета ратних злочина у односу на 315 лица.

Овим подацима треба додати податке које је недавно изнијела Горана Тадић, вршилац дужности главног тужиоца БиХ, да је током 2017. године подигнуто 38 оптужница против 89 особа, док је у истој години изречено 155 година затвора од стране Суда БиХ.

Подаци из упитника показују да је у ранијем периоду у фази пријаве ријешено 2.190 предмета против 6.502 лица, док су ријешене 1.392 истраге у односу на 6.086 људи.

Ипак, кад се погледају резултати, мало је подигнутих оптужница, а поготово правоснажних пресуда.

Подаци из упитника показују да је подигнуто 409 оптужница против 730 лица, док је донесено само 236 правоснажних пресуда у предметима ратних злочина против 316 лица.

Од овог броја, осуђено је 208 људи, док их је 81 ослобођено. Шест пресуда је одбачено у односу на седам лица, а поступак је обустављен у односу према 20 оптуженика.

Како се наводи у упитнику, “за кривично дјело геноцид правоснажно је осуђено петоро људи, док их је петоро ослобођено оптужби”.

У упитнику је, такође, признато да су у тужилаштвима неријешена 693 предмета против 5.126 лица у фази пријаве.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање ратних злочина РС, коментарише да је највеће незадовољство радом Суда и Тужилаштва БиХ, како каже, због праксе да Србе терете за најтежа кривична дјела када је ријеч о процесуирању ратних злочина, док се, са друге стране, одговорнима за злочине над Србима изричу минорне казне.

“Другим ријечима, за геноцид се, искључиво, терете Срби, као и за злочин против човјечности, који је, према међународном праву, друго најтеже кривично дјело. Бошњаци и Хрвати спорадично одговарају за почињене злочине, и то искључиво на основу индивидуалне одговорности”, каже Којић за “Независне”.

Према његовом мишљењу, спорно је такође и то што се, како наводи, поједини процеси, и поред бројних доказа, годинама одуговлаче и практично разводњавају, а када коначно и дође до суђења, као што је то случај са Насером Орићем, врше се страховити притисци да се процес обесмисли.

“Суд БиХ је Србима до сада изрекао 1.768 и по година затвора, Бошњацима 364, а Хрватима 287 година, што је такође један од показатеља односа правосудних институција на нивоу БиХ према Србима и српским жртвама”, рекао је Којић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана