Јањићу бране право на мишљење

Жељка Домазет
Јањићу бране право на мишљење

Сарајево - Случај Мирослава Јањића, тужиоца Тужилаштва БиХ у предмету против Насера Орића, који се нашао на удару Канцеларије дисциплинског тужиоца Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ због изјава након ослобађајуће пресуде слути на увођење забране права на мишљење у правосуђу, тврде стручњаци.

У Канцеларији дисциплинског тужиоца “Гласу Српске” је потврђено да су регистроване притужбе по службеној дужности против Мирослава Јањића, који је критиковао Суд БиХ и ВСТС након изрицања пресуде Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу.

Тужилац Јањић рекао је јуче нашем листу да је за то сазнао из медија. Јањић каже да није сигуран на шта се притужба односи с обзиром на то “да поједини медији нису прецизно пренијели оно што је рекао”, али су га обавијестили “да ће извршити корекцију у оном дијелу гдје је погрешно пренесено то што је изјавио”.

Он наглашава да би, у случају да се притужба односи на оно што је погрешно пренесено, требало да буде одбачена, будући да је то, како каже, реаговање на нешто што није рекао.

Према његовим ријечима, у случају да се притужба односи на оно што је изјавио и да дисциплински поступак буде покренут на основу тога, онда би то било санкционисање изнесеног мишљења.

- То значи да имамо ситуацију да је неко у комплексу правосудних институција изнио своје мишљење и да је то потпуна материјална истина, јер није ништа нетачно речено, све је објективно, материјално видљиво на ТВ екранима. Правосудна институција посљедње је мјесто на којем се треба санкционисати за мишљење - напомиње Јањић.

Јањић је рекао да има забиљежене изјаве које је давао медијима, тако да тачно зна шта је рекао.

Тужилац Јањић и раније је био под снажним притиском. Добијао је пријетње смрћу које је уредно пријавио, али све је остало на томе. Јањић није присуствовао изрицању пресуде што се, према сазнањима нашег листа, десило први пут откада постоји Суд БиХ.

Правни експерт Крстан Симић каже за наш лист да је пресуда Насеру Орићу још једном потврдила оно што је одавно познато - да је БиХ подијељено друштво.

- Пресуда је још једна потврда да се те диобе односе и на рад правосудних органа. Пресуда Орићу није донесена једногласно, него са два гласа за ослобађање и једним гласом против који је био глас српског члана Апелационог вијећа. На тај начин је та подјела евидентна и у правосуђу - рекао је Симић.

Истакао је да је ова пресуда још једном показала да се друштво у БиХ не суочава са ратним догађајима на објективан начин.

- Правосуђе није независно и подложно је утицајима јавности и политичара - констатовао је Симић.

Симић је сагласан са ставом судије Милана Благојевића који је у колумни за “Глас Српске” прије два дана поставио питање зашто судије у Суду БиХ који гласају против не објаве своја издвојена мишљења.

- Издвојено мишљење постоји и у Хашком трибуналу, и у Стразбуру, и у Уставном суду БиХ. До сада није постојала могућност да судија који је евентуално гласао против ослобађајуће одлуке, не може да се изјасни и образложи свој став. Зашто сматрам да је то потребно? Потребно је јер пресуде остају, остају документи, остаје траг, а у оваквој констелацији односа у Закону о кривичном поступку остаје само да је донесена одлука - рекао је Симић.

Додао је да не зна како је тужилац Јањић реаговао, и да је неке коментаре и изјаве видио у медијима.

- Упозорио бих да ВСТС мора ову ситуацију да сагледа на објективан начин, не у погледу Јањића, него у погледу комплетног стања у правосуђу - закључио је Симић.

Шта је рекао Јањић

 

Након пресуде Орићу, Јањић је рекао да она показује сав апсурд правосуђа на нивоу БиХ.

- Док су овакви Високи судски и тужилачки савјет БиХ, Суд и Тужилаштво БиХ, правда ће другима доћи некад, а Србима никад. Представници из РС у законодавној и извршној власти, као и правосудним институцијама на нивоу БиХ, сви од првог до задњег, треба да ставе прст на чело и добро размисле зашто је то тако и шта ће сутра бити - рекао је Јањић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана