Изетбеговић поново оптужио Републику Српску и Бањалуку
Сарајево - Предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић злоупотријебио је данашњу конференцију за новинаре након "Брдо-Бриони" самита у Сарајеву да оптужи Републику Српску и Бањалуку за наводни прогон Бошњака и Хрвата у протеклом грађанском рату у БиХ.
Иако му није било упућено питање, он је стао у одбрану бискупа бањалучког Фрање Комарице који је Бањалуку упоредио са Блајбургом.
"Бањалука није била опкољен град, него слободан. Из ње је држава систематски одстранила Хрвате и Бошњаке. Парадржава је систематски срушила 16 џамија", каже Изетбеговић.
Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић није жељела да коментарише изјаве Комарице и потпредсједника хрватске Владе Томислава Карамарка, образложивши да не коментарише изјаве појединих званичника, јер их други издвајају из контекста.
Она тврди да у Хрватској "нема усташтва и неоусташтва".
"У Сабору Хрватске нема посланика који подржава усташтво. Хрватска осуђује све тоталитаризме, од усташтва, фашизма, нацизма до комунизма, посебно југословенског комунизма", истакла је Китаровићева.
Према њеним ријечима, ствари које се раде, као што су она на стадиону Пољуд, раде се управо с намјером да се пажња скрене са егзистенцијалних питања.
У Хрватској су учестали случајеви скандирања усташких парола на фудбалским утакмицама, а познат је и случај исцртане "свастике" на стадиону Пољуд у Сплиту.
Китаровић: Не блокирамо Србију, желимо критеријуме
Предсједница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић поручила је да та држава не блокира Србију на путу ка чланству у ЕУ.
Међутим, истакла је и да ће Загреб наставити на инсистирању да Београд испуни копенхашке, мадридске и остале критеријуме.
Нагласивши да је Хрватској у интересу да Србија што прије уђе у чланство, Грабар-Китаровић је изјавила да је са предсједником Србије Томиславом Николићем водила отворен дијалог и расправу и да га је позвала да Србија и Хрватска сва неријешена питања ријеше за столом.
"Позвала сам Николића да Србија и Хрватска сједну за сто и договором ријешимо питања око Поглавља 23 и да дефинишемо прелазне и друге мјере за дефинисање обавеза које је Србија преузела како би се омогућило отварање Поглавља 23", рекла је Грабар-Китаровић у Сарајеву, у изјави за медије послије састанка лидера југоисточне Европе у Брдо-Бриони процесу.
Хрватска је била једина земља од 28 чланица Европске уније која није била сагласна да се то поглавље отвори.
Почетком маја на састанку амбасадора земаља чланица ЕУ у Бриселу Хрватска није дала сагласност за отварање поглавља 23 у преговорима Србије и Уније.
Предсједавајућа ЕУ Холандија је тада поново покушала да подстакне да се постигне консензус међу земљама чланицама, подижући ово питање на виши, амбасадорски ниво одлучивања.
Представник Хрватске поновио је на састанку 4. маја да не може да се сагласи с отварањем поглавља 23 наводећи познате аргументе о регионалној надлежности српског суда за ратне злочине и заступљености хрватске мањине у парламенту Србије.
Неке земље чланице, посебно Немачка, инсистирале су на томе да је отварање поглавља 23 потребно због очувања кредибилитета процеса, подсјећајући Загреб на декларацију Хрватског сабора којом се обавезао да неће блокирати сусједе у европским интеграцијама због билатералних питања која нису дио европско.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
