Избори руше економски раст у БиХ
Вашингтон, Бањалука - Због предстојећих избора у БиХ позитивни ефекти регионалних трендова и спроведених реформи биће преокренути из суфицита у дефицит, наведено је у најновијем регионалном економском извјештају Свјетске банке за западни Балкан.
Они упозоравају да је БиХ из суфицита прешла у дефицит те да дијелом због предстојећих избора очекују повећање потрошње за 2,4 одсто бруто домаћег производа, што ће, како предвиђају, изазвати фискални дефицит у висини од пола одсто БДП-а.
Осим овога, како истичу, због више цијене енергије на свјетским тржиштима те због уведених већих акциза очекују раст цијена горива и увозне хране.
“То је до јуна 2018. године довело до повећања потрошачких цијена од 1,9 одсто у односу на исти период претходне године. С обзиром на ограничени раст номиналних плата, више потрошачке цијене ће 2018. године највјероватније смањити реални приход”, истакнуто је у документу.
Истичу да у извозу БиХ у ЕУ доминирају разни артикли прерађивачке индустрије, као што су одјећа и обућа те прерађена роба попут алуминијумских профила.
“Међу три главна производа који су присутни код више од једне земље су обућа, струјна кола, каблови. Док фирме из Албаније и БиХ које производе обућу могу јасно конкурисати на тржишту ЕУ, производи других главних извозника са западног Балкана указују на ограничен простор за то”, наводи се у извјештају.
Када се ради генерално о земљама региона, у извјештају је наведено да оне и даље каскају за упоредивим земљама из источне Европе и централне Азије.
“На примјер, иако се просјечан омјер извоза робе и услуга и БДП-а на западном Балкану повећао с око 30 процента у 2010. на око 40 процената у 2017, то је још испод нивоа које остварују упоредиве земље из регије, као Летонија с око 60 процената, Кипар са 65 процената и Естонија с око 80 процената, од којих све имају значајно виши приход по становнику, а број становника им је сличан или мањи од економија западног Балкана. То је дијелом одраз фактора насљеђа западног Балкана - као што су релативно ограничена производна база, која сада треба постепено да се развија, те етничке тензије из недавне прошлости, које ограничавају трговину и унутар и изван регије”, истакнуто је у документу.
Иако су све земље нашег региона профитирале и у погледу раста и у погледу боље запослености, истиче се да због спорих и тромих структура администрације и политичких процеса није искориштен пуни потенцијал, односно регион се могао развијати много брже.
“Повећање нециљане социјалне потрошње и плата у јавном сектору су имали директан ефекат на раст у неколико земаља, кроз бржи раст потрошње и кредита домаћинствима. Али ти ефекти су привремени и скупи за одржавање, дугорочно они повећавају фискалну осјетљивост”, истакли су они.
Као најважнију препоруку у извјештају стручњаци Свјетске банке препоручују даљу економску интеграцију региона. Они истичу да комплементарност извозне робе може бити одскочна даска за све земље региона јер, како наводе, земље имају иста страна тржишта, а нису међусобно конкурентни.
Фарук Хаџић, економски аналитичар, каже да БиХ у посљедње три године не да није напредовала за земљама окружења, већ је значајно назадовала и изгубила прикључак с осталим земаљама региона.
“Наш доходак по глави становника је најспорије растао у региону. Све остале земље су напредовале брже од нас и повећале су разлику у односу на нас. У БиХ треба нова политика, поштена држава, која ће кроз нову економску политику растеретити привреду доприноса и намета, повећати минималне плате те омогућити бржу и лакшу регистрацију фирми”, каже он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
