Избори неспроводиви, угрожена права гласача

Ведрана Кулага, Жељка Домазет
Избори неспроводиви, угрожена права гласача

Сарајево - Три институције БиХ које је Дом народа Парламента БиХ задужио да се изјасне о предложеним измјенама Изборног закона БиХ доставиле су мишљења и у њима изнијели двадесетак примједби које потврђују наводе да би њихово усвајање донијело више проблема него користи у изборном процесу.

Измјене предвиђају увођење видео-надзора и скенирање гласачких листића на биралиштима те узимање отиска прста бирача. Општи став је да тренутно нема ни новца ни времена да те идеје буду спроведене у дјело до октобарских избора, али и да би њима била кршена приватност и права гласача загарантована законом.

Дом народа би предложене измјене закона требало би да разматра данас, а дан пред сједницу јасни су ставови Агенције за заштиту личних података, Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА) и Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ која је доставила најдужи списак замјерки.

У ЦИК-у, који је кључна карика у изборном процесу, јасно су навели да предложене измјене нису прихватљиве. Сматрају да у случају примјене предложених новина постоји велики и оправдан ризик да ток и вријеме избора буду поремећени што се може одразити на цијели процес. Предлагаче су упозорили на дио рјешења која се тичу набавке опреме, уз опаску да је, имајући у виду вријеме преостало до избора и рокове за спровођење поступака јавних набавки, то нереалан задатак.

- Измјенама није прописана ни одговорност бирачког одбора у процесу скенирања листића, није јасно дефинисано да ли се само скенира гласачки листић или се и броји и скенира, није предвиђен ни начин преноса података и резултата до изборне комисије и на крају и до ЦИК-а - истакнуто је у мишљењу које је потписала предсједница ЦИК-а Ирена Хаџиабдић.

Додато је да измјене не дефинишу ни начин рада мобилних тимова и да је инсталирање опреме и управљање њоме дато у надлежност бирачких одбора чему они нису у могућности одговорити на адекватан начин. Код видео-надзора, наводи ЦИК, није дефинисано праћење, односно да ли се ради о преносу уживо или похрањивању снимака и накнадном прегледу. Није уједначена ни процедура идентификације бирача који гласају поштом, у одсуству и у представништвима широм свијета, нити је предвиђена сва потребна опрема за бирачко мјесто као што су лаптопи, принтери и друго.

Нису задовољни ни у ИДДЕЕА, која није дала негативно, али ни позитивно мишљење. Први човјек агенције Ариф Нанић наводи да је за све потребно доста новца и да треба имати у виду рокове за спровођење поступака јавних набавки. Истичу да је само за сервер за провјеру биометрије потребно око 400.000 КМ.

- Идентификација гласача на бирачком мјесту је технички изводива под условом да је обезбијеђена рачунарска и комуникациона опрема и софтвер на бирачким мјестима - закључио је Нанић.

У Агенцији за заштиту личних података БиХ, која је и раније упозорила на кршење закона у погледу откривања личних података гласача, навели су да се регуларни и фер избори не могу остварити претјераним задирањем у приватност појединаца. Директор Петар Ковачевић потписао је мишљење да би инсталирање видео-надзора на бирачким мјестима код бирача створио осјећај нелагоде, да се налазе под присмотром, да се прати да ли су гласали, како су гласали, те да ли су дошли са породицом или сами.

- Видео-надзором би се неоправдано ограничила приватност грађана због потребе за надзором и праћењем оних који крше изборна правила - рекао је Ковачевић.

Замјерке су изнијели и на приједлог употребе отиска прста.

- Немогуће је оправдати захтјев да грађани чији идентитет је утврђен идентификационим документом морају дати отисак прста да би остварили бирачко право. Нелогично је да грађани само са идентификационим документом могу да докажу идентитет у судом или да пређу границу, а да с друге стране то није довољно за идентификацију пред бирачким одбором - навео је Ковачевић.

Иза  приједлога измјена закона стоје СДП, СББ и ДФ, а у Дому народа подржали су га СДА, СДС, Народна странка и један хрватски делегат. Против су били СНСД, ДНС и преостали хрватски делегати.

Делегат српског народа Небојша Радмановић из СНСД-а каже да су пристигла мишљења потврдила оно што су говорили представници српског и хрватског народа који су против предложених измјена.

- То је потпуно немогуће спровести. Посебна прича у свему овоме је потребан новац који би износио скоро 20 одсто годишњег буџета институција БиХ што је немогуће обезбиједити. И они који су до сада тврдили да треба усвојити ове измјене Изборног закона су схватили да их треба упутити у редовну процедуру, дорадити и направити пилот-пројекат да бисмо дошли до правих рјешења - рекао је Радмановић.

Истакао је да не вјерује да ће на сједници Дома народа доћи до прегласавања.

- Вјерујем да су делегати разумни и да неће гласати за нешто што је немогуће спровести. Вјерујем да ће и они који су се залагали за ове измјене одустати пред мноштвом аргумената - казао је Радмановић и истакао да транспарентност изборног процеса треба обезбиједити, али на другачији начин.

Делегат хрватског народа Зденка Џамбас из ХДЗ-а БиХ рекла је да у Дому народа након свих негативних мишљења не би требало ни отварати расправу.

- Они који би евентуално дигли руку за овакво рјешење морају знати да све ово може довести до тога да избори буду поништени - истакла је Џамбас и додала да би се дизањем руку за такав закон ушло у незаконите воде.

До закључења овог броја "Гласа Српске" нису била стигла мишљења Агенције за јавне набавке и Министарства финансија и трезора БиХ о предложеним измјенама закона.

Пресјек стања на биралиштима

5.052 бирачких мјеста предвиђено

4.982 има обезбијеђену струју

2.039 има приступ интернету

Могућности реализације нових технологија (одговори комисија)

74 изборне комисије - НЕ

51 изборна комисија - ДА

3 изборне комисије - нису доставиле податак

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана