Избјеглице пред губитком статуса и повратком кући

Ведрана Кулага
Избјеглице пред губитком статуса и повратком кући

Бањалука - Избјеглички статус у великом броју земаља има више од 18.000 људи поријеклом из БиХ, а све су гласније најаве да би могли остати без њега и да би дио њих могао да буде враћен у своју државу.

Да ли ће се то обистинити требало би да буде познато већ до краја ове године.

У извјештају о реализацији Ревидиране стратегије БиХ за спровођење Анекса седам Дејтонског споразума за 2016. годину, који је у парламентарну процедуру упутило Министарство за људска права и избјеглице БиХ, наведено је да је УНХЦР још прије три године покренуо разматрање могућности доношења препоруке за престанак статуса избјеглица из БиХ. Ипак, то тијело Уједињених нација је одлучило да одгоди своју препоруку до краја 2017. године, али је то питање поново стигло на дневни ред.

Док у УНХЦР-у за "Глас Српске" тврде да тренутно не разматрају да објаве препоруке за престанак статуса избјеглица из БиХ, у Министарству за људска права и избјеглице кажу да је недавно поново почело разматрање тог питања у неформалним консултацијама на високом нивоу.

- Ако дође до престанка избјегличког статуса, може се очекивати да ће се у БиХ вратити одређени број избјеглица који не ријеше свој статус у земљама прихвата - казали су у Министарству за људска права и избјеглице БиХ.

Замјеник министра за људска права и избјеглице БиХ Предраг Јовић каже да је већина избјеглица ријешила статус те да чак друге и треће генерације оних који су пронашли нови дом живе бољи од оних који су се вратили у БиХ. Нагласио је да надлежне институције БиХ већ потписују уговоре о реадмисији, односно враћању људи са неким земљама као што су Њемачка, Швајцарска и друге.

- Ту се махом ради о људима ромске популације или онима који су имали па изгубили статус због неког кривичног дјела, а има и оних који желе да се врате. Ту се ради о људима који се нису снашли и нису успјели да обезбиједе папире и наставе живот тамо гдје су отишли - рекао је Јовић и додао да надлежне институције у БиХ прате ситуацију.

Регионални портпарол УНХЦР-а за југоисточну Европу Невен Црвенковић казао је да су клаузуле о престанку избјегличког статуса интегрални дио Конвенције о статусу избјеглица из 1951. године. Њима је предвиђен престанак избјегличког статуса када настану суштинске и трајне промјене у земљи поријекла и када више не постоје околности које су довеле до расељавања.

- Престанак избјегличког статуса примјењује се само на избјеглице, а не на оне који су интерно расељени унутар својих држава. И земље које су примиле избјеглице из БиХ могу им укинути избјеглички статус на основу властитих процјена стања у земљи поријекла - казао је Црвенковић.

Своје домове у БиХ од 1992. до 1995. године напустило је око 2,2 милиона особа, а статус избјеглице из БиХ, према подацима УНХЦР-а, данас има 18.199 особа. Највише их је у Србији око 9.000, Француској око 4.000, док у Швајцарској борави још нешто више од 2.000 особа са избјегличким статусом, а у Њемачкој око 1.400.

Извјештај о реализацији Ревидиране стратегије БиХ разматрао је недавно Савјет министара БиХ који је институцијама дао задужења у циљу изналаска новца како би био поспјешен повратак. У БиХ, према посљедњим подацима, има 32.611 породица са статусом расељених особа. До сада је евидентирано нешто више од милион оних који су се вратили у БиХ. Од краја октобра 2015. до краја прошле године обновљене су 933 стамбене јединице у сврху повратка, а број објеката чија је изградња предвиђена у идућем периоду из обезбијеђених пројеката износи 8.895.

Регионални програм

У УНХЦР-у кажу да имају важну улогу у свеобухватном регионалном процесу изналажења трајних рјешења, који су земље региона договориле 2011. године. Кључни елемент је Регионални програм стамбеног збрињавања.

- Циљ програма је да до 2020. године буде обезбијеђено стамбено рјешење за 27.000 породица избјеглица и интерно расељених људи у БиХ, Хрватској, Црној Гори и Србији - казали су у тој међународној организацији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана