Из БиХ протјерано 5.000 странаца

Ведрана Кулага 25.04.2018 09:31

Сарајево - Кршење закона и одлука власти у БиХ коштали су у протеклој деценији протјеривања готово 5.000 странаца, а присилно је у домовину враћено највише држављана Турске, самопроглашеног Косова, Србије и земаља Блиског истока.

Надлежне службе су, показују подаци из најновијег миграционог профила БиХ, лани имале пуне руке посла. Издато је 927 рјешења о протјеривању, што је за чак 122 одсто више него у 2016. и највише од 2008. године, која је узета као прва у поређењу. Уз то је лани на 38 адреса уручено рјешење о отказу безвизног или привременог боравка са мјером протјеривања.

Посљедњи случај протјеривања забиљежен је прије неколико дана када су двије особе са држављанством Србије и Црне Горе након одслужења затворске казне пуштени из Казнено-поправног завода Зеница. Њима је изречена мјера протјеривања и забрана уласка у БиХ у периоду од пет година.

Иста казна дочекала је ранијих година хиљаде странаца који нису испоштовали правила која су на снази у БиХ. Пресјек издатих рјешења о протјеривању по земљама показује да је највише странаца враћено у Турску, Србију и Албанију, а посљедњих година расте број Авганистанаца, Алжираца и Ирачана који су морали да напусте БиХ.

У Служби за послове са странцима БиХ казали су да су странцима мјере протјеривања најчешће изрицане јер су прекршили прописе о преласку границе или остали у БиХ након периода важења визе или одобреног боравка.

- Рјешења су издавана и особама прихваћеним на основу споразума о реадмисији, правоснажно осуђеним лицима за кривична дјела и особама којима је отказан боравак, али у року нису добровољно напустиле земљу - казали су у Служби за послове са странцима и додали да мјера предвиђа и забрану уласка у БиХ од једне до пет година.

Када је ријеч о одбијеницама за улазак у БиХ, лани их је највише издато за држављане самопроглашеног Косова, Турске, Хрватске, Србије и Колумбије. Најчешћи разлози за то су били непостојање важеће путне исправе и визе и немогућност доказивања сврхе боравка.

Статистика показује да је зил у БиХ прошле године затражила 381 особа, што је вишеструко повећање у односу на претходну годину, када је примљено 79 таквих захтјева. Обим повећања одсликава и податак да је за деценију поднесено 980 захтјева за азил.

Први миграциони профил БиХ усвојен је 2009. године, чиме је испуњен дио обавеза за либерализацију визног режима.

Број протјераних у 2017. години

Турска 189

Самопроглашено Косово 159

Србија 111

Албанија 85

Пакистан 79

Авганистан 64

Алжир 32

Иран 21

С. Арабија 16

Сирија 15