Иванић: MAP је тренутно максимум за пут БиХ ка NATO

"Жеља ми је да у наредних осам мјесеци поново вратимо позитивну причу о БиХ и да се са тема о којима се не слажемо, вратимо на теме о којим можемо да се договоримо и постигнемо компромис. Једна од кључних тема свакако је приближавање БиХ ЕУ и добијање статуса кандидата. Ево, да будем опрезан, ја то очекујем до краја мандата Предсједништва БиХ, иако смо ми у Предсједништву поставили амбициозније циљеве да тај процес тече брже", рекао је Иванић.

Он је подсјетио да ће БиХ 9. децембра добити Упитник Европске комисије, на који треба да одговори у року од шест мјесеци, истичући да ништа од тога неће бити довољно, ако не буде позитивне политичке климе, позитивног политичког амбијента у БиХ.

Иванић је навео да рад на документу Преглед одбране БиХ још траје, те да је то захтјеван посао јер Оружане снаге /ОС/ треба смањити за 800 војника, треба прилагодити унутрашњу организацију нове структуре, те смањити број официра и подофицира и прилагодити локације.

"Стичем утисак да су различите политичке концепције превазиђене и да се то клупко одмотава и креће ка компромису. Надам се да ће то бити постигнуто до краја новембра, да ће Републици Српској остати двије, а Федерацији БиХ четири локације, као и да ће број војних складишта бити усаглашен, те да ће унутрашња структура ОС бити прилагођена том новом оквиру", рекао је српски члан Предсједништва БиХ.

Што се тиче књижења војне имовине, истиче Иванић, ту Предсједништво БиХ у овом мандату није ништа радило, није доносило одлуке, нити је мијењало легислативу, с обзиром да је процес књижења војне имовине започет у претходном сазиву Предсједништва, и врло је јасно да ће о тој теми одлуке доносити суд.

Он наглашава да институције Републике Српске имају намјеру да не дозволе књижење војне имовине, као и да на располагању имају велике и бројне механизме којима се то може одгађати.

"Мислим да је кључ цијеле те приче у будућем односу правосудних институција и институција Републике Српске", сматра Иванић. Он је поновио да све што је до сада рекао о путу БиХ ка чланству у NATO стоји и данас.

Говорећи о спољној политици БиХ, он је потврдио да су односи Срајева и Београда оптерећени догађајима у Сребреници, када је покушан атентат на српског премијера Александра Вучића, као и отказивањем посјете предсједника Србије Томислава Николића БиХ због привођења муслиманског ратног команданта у Сребреници Насера Орића, кога сада Суд БиХ процесуира због ратних злочина над Србима.

"Моји лични односи са Београдом и српским руководством су више него одлични, а сличне односе има и хрватски члан Предсједништва БиХ Драган Човић. Проблем су односи бошњачког члана Бакира Изетбеговића и господе Николића и Вучића. Предуслов за поправљање тих односа, а што је интерес БиХ, јесте много толерантнији приступ који мора доћи из бошњачких политичких кругова, него што сада долази", констатовао је Иванић.

Он је нагласио да је циљ БиХ да има добре и коректне односе и са Загребом, али они су веома затегнути након хапшења осумњичених за ратне злочине у Орашју.

"Реченице које су долазиле из Хрватске, попут оних да жртве не могу правити злочине, превише улазе у садржај и превише оптерећују и врше политички притисак на правосуђе, али ја мислим да ће и Загреб с тиме стати", каже Иванић.

Он наглашава да је очекивао жешће ставове из Републике Српске у вези са тим реакцијама Загреба, али су оне изостале као што, како је навео, није било ни адекватног одговора и реаговања на изјаве лидера СББ БиХ Фахрудина Радончића који је на суду у Приштини изјавио да је убиство српског свата Николе Гардовића на Башчаршији 1. марта 1992. године био "државни пројекат".

"Мислим да би се много тога могло поправити ако успијемо да организујемо заједнички састанак руководстава БиХ, Србије и Хрватске, посвећен спуштању међусобних политичких тензија", оцијенио је Иванић, који сутра преузима функцију предсједавајућег Предсједништва БиХ од бошњачког члана Бакира Изетбеговића.

Он је најавио да ће већ сутра у Лондону имати сусрет са британским министром иностраних послова Борисом Џонсоном, на његов позив, у плану му је и посјета Берлину, а Предсједништво БиХ припрема и велики међународни скуп садашњих и бивших предсједника држава влада не само из окружења него из Европе.

Иванић је потврдио да БиХ дуго чека на доношење закона о иностраним пословима, али да се нада да ће и тај посао бити приведен крају.

На питање да ли је БиХ спремна да успостави ефикаснију "економску дипломатију", Иванић је рекао да би БиХ требало да примијени такозвани аустрисјки модел, што значи да би у дипломатској мрежи БиХ требало да сједе економски стручњаци, успјешни пословни људи, представници привредних комора, али да БиХ за то сада нема новца.

"Генерално, економска дипломатије би требало да буде наша дипломатија будућности", закључио је Иванић.

Он је изразио сумњу да ће OHR ускоро напустити БиХ, мада сматра да је то требало још давно да се деси.

"Међународна заједница, OHR и високи представник посебно, у БиХ се понашају по шаблону да ако проблем креира српска страна, онда Републику Српску сви осуђују, а ако проблем долази за бошњачке или хрватске стране, тада је степен оштрине далеко, далеко мањи", констатовао је Иванић.

Срећа па Срби, додаје он, нису направили инцидент на изборима у Стоцу, срећа да нису они криви за опструкцију избора у граду Мостару, мада и поред тога нема међународне реакције на непровођење одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа у чак четири кантона у Федерацији БиХ.

Према његовим ријечима, односи међу члановима Предсједништва БиХ су коректни, а ако се неко не слаже са нечим онда он то и саопшти колегама, мада се у принципу сва тројица залажу за постизање компромиса о кључним питањима, о којима имају усаглашене ставове и разумијевање.

Истичући да и бошњачки и хрватски члан Предсједништва БиХ имају капацитет да далеко више учине на стабилизацији трусних политичких прилика у Федерацији БиХ, Иванић је коментарисао актуелну политичку ситуацију у Републици Српској и тренутне односе страначких блокова позиције и опозиције.

"Ово што се десило посљедњих дана није добро. Сматрам да предсједник Републике Српске и српски члан Предсједништва БиХ, посланици из Народне скупштине и парамента БиХ, као и министри у Влади Српске и Савјету министара БиХ треба да имају сталну и садржајну комуникацију, да заједно креирају, доносе и проводе одлуке", нагласио је Иванић.

Он је навео да радикални потези формирања "црних листи", ускраћивање подршке одређеним локалним заједницама у Српској, па чак и, како каже, отворене пријетње неким новинарима нису демократски потези власти, те да би СНСД због тога требало да се извини не опозицији, него јавности, јер се на тај начин ова криза у Републици Српској може и мора превазићи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.