Иванић: Дејтоном обезбијеђена чврста позиција Републике Српске (исправљено)

Срна
Иванић: Дејтоном обезбијеђена чврста позиција Републике Српске (исправљено)

Сарајево - Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић истакао је да је Дејтонски мировни споразум симбол и гаранција мира у послијератној БиХ и да не треба заборавити да је његова основна вриједност то што је њиме прекинут рат, али и створен основ за очување Српске.

"Дејтонски мировни споразум, који БиХ види искључиво као земљу са два ентитета, прописао је једини могући начин за функционисање БиХ. Дејтоном је обезбијеђена и чврста позиција Републике Српске и зато је сасвим логично што Српска слави мир и обиљежава овај дан као празник", рекао је Иванић Срни.


Он је подсјетио да је Дејтонски мировни споразум документ о чијем садржају су се договорили сви народи.

"Дејтон остаје једини и искључиви документ, чији садржај треба да бране и земље потписнице, али и чланице Савјета за спровођење мира у БиХ", рекао је он.

Сутра се навршавају 22 године од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.

Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.

Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.

Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ - 21. новембар републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.

Босна и Херцеговина је постојала и прије Дејтонског споразума, те се у Уставу који је његов саставни дио јасно потврђује њен међународноправни континуитет. Дејтонским споразумом њена унутрашња организација је промијењена на начин да се држава састоји од два ентитета, али БиХ је као независна, суверена и међународно призната држава постојала од 1992. године и није “створена” састављањем два ентитета 1995. године.

Пресуда генералу Младићу имаће утицај на амбијент у БиХ и региону

Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић изјавио је да није велики оптимиста када је ријеч о предстојећој пресуди генералу Ратку Младићу, с обзиром на уобичајену праксу Хашког трибунала.
"Био бих пријатно изненађен да пресуда буде повољна по генерала Младића, а опет, свјестан сам да неће бити тако. Хашки трибунал ће својим пресудама и даље производити подјеле међу народима и стварати лош амбијент унутар БиХ, све док постоји", рекао је Иванић.

Он је закључио да ће пресуда сигурно имати утицаја на амбијент у БиХ, али и на регион.

"Свјестан сам да остаје борба адвокатског тима генерала Младића у другостепеном поступку", рекао је Иванић за београдске "Вечерње новости".

Хашки трибунал изрећи ће у сриједу, 22. новембра, пресуду некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, оптуженом за ратне злочине током посљедњег рата у БиХ. /крај/јн/аб

Иванић: Очекујем од Вучића да тражи објашњење од Изетбеговића

Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић изјавио је да у БиХ нема бошњачког политичког лидера који је искрено спреман да гради пријатељске односе са Србијом и истакао да очекује да предсједник Србије Александар Вучић на састанку у Београду затражи објашњење од Бакира Изетбеговића поводом његове изјаве о самопроглашеном Косову.
Иванић је рекао да су односи на релацији Србија-БиХ лошији послије Изетбеговићевих запаљивих изјава и изразио наду да ће се након састанка трочланог Предсједништва БиХ са Вучићем ствари колико-толико вратити у позитиван смјер.

"Очекујем да Вучић затражи објашњење од Бакира Изетбеговића за посљедње изјаве, да објасни због чега бошњачка страна у БиХ кад год је Србија у питању прави проблеме, односно да јасно каже Вучићу, шта је мислио посљедњим изјавама о Косову", рекао је Иванић за "Вечерње новости".

Он је истакао да је то "нарочито зато што ниједним потезом нико из Србије ништа слично није урадио према БиХ".

Иванић је оцијенио да би Србија са своје стране требало да настави приступ према БиХ који сада има.

"Тај позитиван приступ даје Србији много већу снагу и морални ауторитет од оних који се стално враћају у прошлост", рекао је Иванић.

Он је истакао да су његови и интереси хрватског члана Предсједништва БиХ Драгана Човића да се односи Србије и БиХ поправе, али да бошњачки члан Бакир Изетбеговић вербално подржава добре односе, али "на терену" суштински има другачији однос.

"Видјећемо да ли је запаљива реторика бошњачких политичара само увод у то да се не постигне договор о граници између Србије и БиХ. Ако се то догоди и рјешење буде стопирано из Сарајева, онда ће свима бити јасно да код бошњачких политичких лидера нема искрености, а да ту лажну искреност представља Бакир Изетбеговић", рекао је Иванић.

Он је указао да се унутар бошњачког политичког руководства још није појавио лидер који је искрено спреман да постигне суштински договор на релацији Бошњаци-Србија, односно БиХ-Србија.

"Када год Бошњаци треба да направе тај позитивни искорак према Србији, сви бошњачки лидери се враћају на ратну реторику, прошлост и показују неискреност према Србији", рекао је Иванић.

Он је поручио да "грађани Србије и Српске могу бити мирни када су у питању Косово и Метохија", јер, како је истакао, док год је он у Предсједништву БиХ "од признања /самопроглашеног/ Косова нема ништа".

"Имамо све механизме да то у старту сасијечемо. Имао сам много политичких битака у свом мандату и све сам их добио. Добио сам битку око 9. јануара - Дана Републике Српске, оспорио сам покретање тужбе БиХ против Србије. Све кључне битке сам добио уз коришћење законских механизама у Предсједништву БиХ", рекао је Иванић.

Одговарајући на питање да ли има састанке са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, Иванић је рекао да као члан Предсједништва БиХ има и моралну и државничку обавезу да то ради.

НАПОМЕНА:

Дио чланка који није одговарао чињеницама из Устава БиХ је уклоњен. У тексту је појашњено да је БиХ постојала и прије Дејтонског споразума. Уклоњена је тврдња да је овим споразумом створена државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса. У наслову је истакнуто да су извршене измјене. Више чињеница о манипулацијама са чињеницама можете наћи на порталу raskrinkavanje.ba.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана