Истина оскрнављена, мржња продубљена

Горан Маунага
Истина оскрнављена, мржња продубљена

Хаг - Крај рада Међународног суда за бившу Југославију, познатијег као Хашки трибунал, означен је јуче церемонијом у његовом сједишту, а за десет дана ће и званично престати да постоји.

Церемонији су присуствовали званичници земаља насталих распадом бивше Југославије чији су држављани у протекле 24 године просецуирани у Хашком трибуналу. Суд је основан 25. маја 1993. године одлуком Савјета безбједности УН ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије.

Трибунал је окончао све првостепене поступке, а његов рад наставља Механизам за међународне кривичне судове који ће окончати жалбене поступке у процесима Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Војиславу Шешељу, Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.

Посљедњу правоснажну пресуду Хашки трибунал је изрекао 29. новембра званичницима некадашње Херцег-Босне, а објављивање те одлуке остаће упамћено по самоубиству једног од осуђених Слободана Праљка, који је, чим је чуо казну, испио отров из бочице сакривене у џепу сакоа. Седмицу прије тога, Хашки трибунал је генерала Ратка Младића осудио на доживотни затвор.

Иза Хашког трибунала остаје више истина и много неправде, јер је током судовања често имао различите аршине. Судије су Србима изрекле шест доживотних казни и укупно 758 година затвора, Хрвати су осуђени на 166, а Бошњаци на 41 и по годину. Предмете против 13 оптужених Хашки суд је уступио домаћем правосуђу - БиХ десет, Хрватској два и Србији један.

Хашки трибунал је судио цијелом низу највиших политичких и војних српских званичника - Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Слободану Милошевићу, Биљани Плавшић, Милану Бабићу и Горану Хаџићу. С друге стране, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић су избјегли одговорност и суочавање са правдом.

Прва оптужница подигнута је 7. новембра 1994. године против Драгана Николића због прогона Бошњака. Прво хапшење по налогу Хашког трибунала изведено је 16. новембра 1998. године у Хрватској када је ухапшен бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, оптужен за злочине над Хрватима у том граду. Војник 10. диверзантског одреда Војске РС Дражен Ердемовић први је осуђен након што је 1996. године признао кривицу за злочин у Сребреници и прошао са пет година затвора. Генералу Радиславу Крстићу је 2. августа 2001. године изречена пресуда којом је Трибунал први пут утврдио да је у Сребреници почињен геноцид. Српски генерал био је и у улози првог осуђеног на доживотни затвор, а ријеч је о Станиславу Галићу.

Упркос томе што је веома честа оцјена да је хашка правда била селективна и антисрпска и да није допринијела помирењу као основном циљу због којег је формиран Хашки трибунал, његови челници кажу да су поносни на свој рад.

- Трибунал је донио веома значајне пресуде, укључујући и посљедње у случајевима "Прлић и остали" и "Младић". Оне симболички обиљежавају крај рада Трибунала и потврђују аргументе да је рат у БиХ био међународни оружани сукоб у који су биле укључене Србија и Хрватска. Чињенице које је утврдио Трибунал треба да буду основа да друштва у региону прихвате историјску истину о томе шта се догодило током деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије - сматра посљедњи главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц.

Предсједник Хашког трибунала Кармел Ађијус казао је да је суд јарки примјер искре из које се рађа покрет за промјену.

- Наша остварења показују да је универзалност нашег Трибунала прерасла у тијело које је формулисало међународне стандарде правде и успоставило најбољу правну праксу у свијету. Хаг је реномиран као коначно одредиште међународног права, тамо гдје жртве широм свијета желе да виде остварење правде. Хашки трибунал је постао надахнуће широм свијета - казао је Ађијус.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш казао је да прије Хашког трибунала није постојао ниједан суд који би могао допринијети одржавању мира.

- Оснивање суда показало је нову ријешеност међународне заједнице да они који су одговорни за почињење злодјела морају бити приведени пред лице правде - казао је Гутереш.

Савјет безбједности УН је 2010. године дао мандат Хашком трибуналу да омогући оснивање информационих и документационих центара у државама бивше Југославије. Ти центри ће омогућавати приступ електронским примјерцима свих јавних списа и архивског материјала. Један центар биће успостављен и у Сарајеву, док је одбијен захтјев из РС да буде формиран и у Бањалуци.

Смрт у Хашком трибуналу

- Доктор Милан Ковачевић умро у августу 1998. године у ћелији од пуцања стомачне аорте. Није дочекао пресуду.

- Предсједник општине Вуковар Славко Докмановић нађен је објешен у ћелији 1998. године. Пресуду није дочекао.

- Бивши предсједник СР Југославије Слободан Милошевић преминуо 2006. године у ћелији при крају суђења.

- Бивши премијер Републике Српске Крајине Милан Бабић 2006. године починио самоубиство вјешањем у ћелији.

- Генерал Војске РС Здравко Толимир преминуо 2016. убрзо након што је осуђен на доживотни затвор.

- Бивши командант Главног штаба ХВО-а Слободан Праљак извршио самоубиство, испивши отров на изрицању пресуде.

Правоснажно ослобођени

- Бивши командант Армије РБиХ у Сребреници Насер Орић ослобођен оптужби за злочине над Србима.

- Генерали Хрватске војске Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак ослобођени кривице за прогон Срба из Хрватске.

- Бивши командант ОВК Рамуш Харадинај у два наврата ослобођен кривице за злочине над Србима и Албанцима на Косову и Метохији.

- Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић ослобођен кривице за злочине у Хрватској и БиХ.

Да ли је Хашки суд испунио циљ због којег је основан, да ли је дијелио правду и каква истина о ратовима у Југославији остаје послије њега?

Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине РС

Суд је својим селективним приступом жртвама, злочинима и злочинцима продубио неразумијевање и нетрпељивост народа и земаља бивше Југославије. Од оснивања је имао само један циљ - казнити и прогласити кривим само један народ. Хашки суд је окончао рад не остваривши свој јавно прокламовани циљ и наводни разлог оснивања - помирење у региону.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица

Хашки трибунал није испунио циљ због којег је основан, није радио по праву, нити је дијелио правду, а није иза себе оставио ни истину о ратовима у бившој Југославији. Примарни циљеви су били помирење, постизање правде и истине и извођење свих злочинаца пред лице правде. Ниједан од тих циљева није постигнут. Након затварања Хашког трибунала народи су много више подијељени, чему су допринијеле пресуде тог суда.

Дарко Младић, син генерала Ратка Младића

Хашки трибунал је имао променљиву мисију, дуго смо слушали причу о помирењу, а сада тврде да за то нису имали мандат. Кажњивост су спроводили буквално по националним критеријумима. Искривљено је представио чињенице из ратова у бившој Југославији и тиме све оставио у стању замрзнутог конфликта уместо да је допринео решавању проблема из деведесетих година прошлог века. Пристрасно се понашао према Србима, поготово према српским војно-политичким руководиоцима. Тај суд је оставио негативно наслеђе.

Тома Фила, адвокат

Нико не мисли да је Хашки трибунал испунио циљ због којег је основан, то чак не мисле ни Американци. Тај суд је стартовао с позитивним разлозима које нико није могао да оспори - да државе на простору бивше Југославије нису способне да суде својим људима. Као разлоге су наводили и помирење и сатисфакцију жртвама. Касније су измислили правила која су мењали шездесетак пута на штету Срба. Тако је тај суд претворен у правног монструма о коме нико није могао да каже ништа добро. То је био суд који је срамота за правосуђе.

Бранко Лукић, адвокат

- Резолуцијом којом је основан Хашки трибунал је добио три основна задатка - привођење злочинаца правди, доношење правде жртвама и помирење у региону. Чак и у Хашком трибуналу на крају тврде да им помирење није био задатак. Тај суд није имао баланс и зато нема помирења. Реализација прва два задатка зависи од перспективе из које се гледа. Из српске перспективе то је катастрофално. Ниједан злочинац који је починио злочине над српским народом није приведен правди. Истина о ратовима у Југославији послије тог суда је искривљена јер је приступ био искривљен.

Владо Адамовић, адвокат

Хашки трибунал је половично остварио свој циљ. Његов мандат је прекинут. Добро је што постоји идеја међународног суда који ће унаприједити међународно хуманитарно и кривично право, али је лоше то што су поједине пресуде одступале од уобичајених доктрина кривичног права. То је изазвало страшне забуне у погледу презентованих чињеница, тако да је то остало недовршено. Суду је требало продужити мандат још десет година и онда би се исправило све што му је приговарано. Сасвим сигурно је да хашке пресуде не доносе пуну истину о ратовима на територији бивше Југославије.

Жељко Вујадиновић, историчар

Суђење за ратне злочине је цивилизацијско достигнуће, али проблем је настао јер је Хашки трибунал и поред његових остварења у процесуирању ратних злочина на простору некадашње Југославије био средство политичког притиска и што се понашао као страна у сукобу. Истина је само једна. Правда и истина воде ка помирењу, али иза Хашког трибунала није остала истина о ратовима у бившој Југославији.

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар

Хашки трибунал имао је прљаву политичку улогу и као насљеђе оставља велику мрљу на правосуђу и на такозваним европским вриједностима. Он је формиран ради суђења због ратних злочина и помирења, али показало се да он има само једну функцију - прање биографија и улоге водећих људи западних земаља које су започеле рат на Балкану и кључних западних пиона на Балкану и пребацивање кривице на друге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана