Исповијест бившег вехабије из Горње Маоче: За смрт најближих криви отац и мајка
Власти у Босни и Херцеговини не чине ништа како би особама које су биле изложене утицају радикалних исламиста помогле у настојањима да се ослободе утицаја такве идеологије и поново се уклопе у друштво из којега су били изолирани због индоктринације заговорника екстремизма, тврди Дино Печенковић, некадашњи припадник заједнице вехабија, чије је сједиште било у Горњој Маочи код Брчког.
У опширној исповијести коју је, у документарцу намијењеном тв емитовању, у петак објавила Балканска истраживачка мрежа (БИРН), Печенковић је по први пут потанко испричао како је доспио у редове екстремиста и какве трауме је доживио, а за све криви оца и мајку тврдећи како су га они навели на тај пут.
Печенковићево име постало је познато након што је Мевлид Јашаревић, држављанин Србије такође припадник вехабијске заједнице у Маочи, у октобар 2011. напао амбасаду САД-а у Сарајеву.
Због тог напада Јашаревић је правоснажно осуђен на 15 година затвора, а Печенковић је ухапшен јер се испоставило да га је управо он, на дан напада, из Маоче довезао у Сарајево.
У притвору је био три мјесеца, а по личним наводима у потпуности је сарађивао с истражитељима и против њега никада није подигнута никаква оптужница.
Данас каже да му је отац наложио да Јашаревића одвезе у Сарајево и тврди да није могао ни да наслути на шта се Јашаревић спрема када га је возио у град у којему ће овај касније починити терористички напад. Печенковић тврди да је очева одговорност и то што је уопште доспио у Горњу Маочу.
До почетка рата, како каже, живио је у "нормалној комунистичкој породици” у којој се вјерска припадност уопште није изражавала. Вјерници су постали, како каже, када и већина осталих, односно када је почео рат у БиХ.
"Почело се постити, рамазан и то је то. Капак”, каже једноставно Печенковић.
Након рата отац га је послао и у мектеб, вјерску школу. Али кључни преокрет догађа се око 2000. године када у Бихаћ, у којем су живјели, стиже Нусрет Имамовић, вођа вехабијске заједнице из Горње Маоче, који ће 2014. отићи у Сирију заједно са свим члановима породице и тамо се прикључити тероростичкој организацији Фронта ал-Нусра.
Управо под Имамовићевим утицајем, тврди данас Печенковић, његов отац доноси одлуку да се цијела породица из Бихаћа пресели у Маочу.
У тој изолованој заједници затвореној за странце сви су били подвргунти радикализацији, тврди он. На оца, мајку и двојицу браће то је дефинитивно имало утицаја, али Печенковић каже да је он према свему томе стално био сумњичав и пропитивао је ствари. Отац га је због тога прогласио "ћафиром” (невјерником) и стога му забранио да борави у истој соби с двојицом браће.
Године 2013. догађа се нови преокрет, када отац нестаје, а мајка тврди да је отишао да ради у Аустрију. Од Дине је затражила да за браћу Харуна и Осаму Ахмеда извади документе како би могли да добију пасоше.
"Чим су то обавили, сво троје такође нестају, а мајка се потом телефоном јавила из Турске”, каже он.
Дино наводи да му је одмах било јасно да се заправо спремају у Сирију.
"Да сам знао, некако бих их спријечио”, каже данас, преноси "Јутарњи.хр”.
Према подацима безбједносних агенција у БиХ, најмање 250 држављана БиХ отишло је на ратишта у Сирији и Ираку како би се тамо придружили исламистичким екстремистима.
Након првог контакта с породицом Дино се с њима чуо отприлике једном мјесечно. Прошлог љета сазнао је да му је погинуо млађи брат, који је тада имао 18 година, а након два мјесеца и отац. Обојица су се борили у редовима исламистичких терориста. Харун је постао ратник с 15 година, а с 18 година убиле су га курдске снаге.
"Њему (Харуну) је то све било смијешно. Оженио се са 16 година и добио сина с 18. И ето, љетос (2017. године) је погинуо”, каже Дино који тврди да не зна шта му је с мајком и другим братом, јер с њима нема никаквог контакта.
За смрт својих најближих криви оца и мајку, али и државу БиХ тврдећи како су државне власти морале да спријече одлазак на страна ратишта.
"Екстремизам ми је уништио обитељ, а држава ништа није учинила да то спријечи”, каже Дино.
Тврди како од државе није добио никакву помоћ како би се интегрисао у друштво и наставио с нормалним животом.
Како додаје држава му није понудила никакву егзистенцију па он, као сви и бивши радикални исламисти у босанкохерцеговачком друштву, сада функционишу као нека врста "ванземаљаца”, како сам каже.
"Ова наша држава само узима, ништа не даје”, закључио је Печенковић наводећи да се на крају ипак сам снашао, оженио се те сад "слаже коцкице” свог живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
