Институцијe БиХ потрошњу и резултате крију од јавности
Сарајево - Транспарентност рада институција на нивоу БиХ је на веома ниском нивоу, а то потврђују чињенице да добар дио њих на званичним интернет страницама нема ни слова о плановима рада и новцу којим располажу, а има и случајева да нема ни информација о руководиоцима.
Питање отворености институција према јавности разматрано је недавно на сједници Савјета министара, када је усвојена информација у којој су сажети подаци о томе шта се ради с циљем унапређења проактивне транспарентности те потреби усвајања политике и стандарда отворености.
У документу је наглашено да ЕУ очекује примјену принципа јавне управе који се односе и на транспарентност власти, односно институција. Примјена тих принципа је под лупом агенције СИГМА која је у посљедњем извјештају за БиХ, а који се односи на 2017. годину, навела да је транспарентност јавних институција у БиХ на ниском нивоу, те да се земља налази на посљедњем мјесту у региону.
Сличну ситуацију је, како је наведено, показала и анализа интернет страница институција Савјета министара БиХ, урађена 2016. године, а која је показала да око 90 одсто институција не објављује буџетске податке, те да их више од 60 одсто не објављује годишње планове и извјештаје о раду.
Просјечан ниво транспарентности је 34,8 одсто, што значи да већина институција на својим интернет страницама не објављује ни основне информације о раду, руководству, програмима те буџету и надлежностима.
Савјет министара је на посљедњој сједници задужио све институције да у року од шест мјесеци доставе Канцеларији координатора јавне управе податке о промјени политике и стандарда проактивне транспарентности која је, како наводе, од јавног значаја.
Да транспарентност мора ићи на знатно виши ниво, кажу и у Центру цивилних иницијатива (ЦЦИ) чији представници одавно заговарају промјене у понашању, уз опаску да постоје велике разлике између појединих државних институција, те да транспарентност рада Парламента БиХ може послужити као позитиван примјер, не само у БиХ, већ и шире у регији.
Пројект менаџер ЦЦИ-ја Ивица Ћавар казао је за “Глас Српске” да се препоруке ревизије споро спроводе, а да поједине институције и не показују довољну заинтересованост да наведени процеси буду унапријеђени.
- Такав однос присутан је искључиво из разлога што нема механизама да буду “санкционисани” они који нису довољно транспарентни у свом раду, и који не спроводе препоруке ни закључке да унаприједе транспарентност - казао је Ћавар те додао да у вријеме модерних технологија грађани не би требало да буду ускраћени за тражене информације.
Ревизори
На нетранспарентност у институцијама БиХ упозорили су још прије неколико година из Канцеларије за ревизију када су пречешљали њихове интернет странице.
Тада је наведено да, између осталог, оне ни садржајно ни визуелно не обезбјеђују успјешну комуникацију са корисницима, те негативно утичу на стварање повјерења у рад институција.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
