Или реформа или враћање надлежности ентитетима
Бањалука - Иако су се од завршетка рата у БиХ навршиле двије и по деценије, још није позната судбина неколико хиљада несталих особа, а из Републике Српске поново упозоравају да велики дио кривице за то лежи у нераду Института за нестала лица БиХ, чију реформу захтијевају и даље.
Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) објавио је јуче да је десетине хиљада људи нестало током рата у БиХ од 1992. до 1995. године, а још се не зна ништа за 6.586 несталих. Више од 1.000 дјеце, према подацима МКЦК-а, још не зна судбину једног или оба родитеља нестала у рату, а више од 700 родитеља чека информације о несталој дјеци.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да се још трага за 1.662 нестала припадника Војске Републике Српске и цивила. Он је навео да су у периоду од завршетка рата до 2008. пронађена и идентификована 3.454 лица српске националности, а да су од почетка рада Института за нестала лица БиХ 2008. године идентификована 384 лица српске националности.
- Статистички подаци много говоре. Својевремено смо покренули и питање реформе Института на начин да међународна комисија која има доминантну улогу у том процесу и подржава оно што је интерес само једног народа изађе из улоге суоснивача, те да све остане на домаћим институцијама, али им то није одговарало. Била је и формирана радна група, али све то пало је у воду, иако су ставови у једном моменту били приближени - нагласио је Којић.
Подсјетио је да су на самом почетку рада Института формирани пројекти за Подриње и Крајину, гдје су се искључиво бавили тражењем Бошњака, а не и Срба.
- Потпуно смо незадовољни. Након формирања нове власти на нивоу БиХ треба завршити започету реформу Института или те надлежности вратити ентитетима. Морамо тражити и борити се за равноправан третман - казао је Којић.
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић раније је оцијенио да Српска, након формирања нове власти, на свим нивоима у БиХ треба да покрене процес корјените реформе Института за нестала лица БиХ, ради убрзања процеса тражења несталих Срба.
- Институт треба реформисати да би се ојачао утицај и одговорност ентитетских власти и тужилаштва. То је први потез који би дао резултате у процесу ексхумација и идентификација несталих Срба у БиХ. У Парламенту БиХ треба активирати радну групу за реформу Института јер без корјените реформе те институције не може се очекивати напредак у овом процесу, зато што Институт, како је тренутно конципиран, сам себе блокира - рекао је Митровић.
Колегијум директора Института за нестала лица БиХ чине три члана, од којих је један из Српске, а одлуке се доносе консензусом.
Евиденције
Милорад Којић је нагласио да тек послије реформе Института за нестала лица могу да причају о осталим стварима, те додао да и сви представници из Српске у тој институцији морају инсистирати на томе.
- Друго питање је успостављање централне евиденције несталих, која је требало да буде успостављена још у јануару 2009. године, а то ни до данас није учињено. Имамо, дакле, и други вид манипулације - рекао је Којић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
