Хрватска уводи визе за грађане БиХ?

Иако ријетко тко од њих успије добити азил, само подношење захтјева велик је терет за администрацију тих држава, јавио је Јутарњи лист.

Управо због великог пораста тог броја, Европска унија не искључује ни крајњу мјеру поновног увођења виза за грађане Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније и Црне Горе. Тим државама је још 2009. године укинут визни режим, а у том режимо остало је само Косово.

Према извјештају Европске комисије, објављеном јуче у Бриселу, број грађана ових држава који су тражили азил у ЕУ током 2014. године повећао се за чак 40 одсто у односу на годину раније. Укупно је то више од 50.000 људи, а све то ЕУ види као "злоупотребу визне либерализације" и тражи оштре мјере тих држава да се таква пракса спријечи.

Враћају емигранте

''Користи од визне либерализације доиста се видљиве када је ријеч о јачању контакта између људи и пословним могућностима. Али злопораба безвизног режима оних који траже азил у ЕУ се мора ријешити'',  изјавио је у Бриселу Димитрис Аврамопулос, повјереник за унутрашње послове и миграције.

Он је најавио да ће већ почетком марта посјетити Косово и Србију, државе из којих долази највећи број азиланата у ЕУ с подручја Балкана.

У овом извјештају није укључен и феномен масовног илегалног преласка грађана с Косова на територију ЕУ, који улазе преко српско-мађарске границе јер се ради о грађанима државе која нема визну либерализацију. Али и то је забринуло Европску унију, а Њемачка и Аустрија већ су почеле враћати такве емигранте.

Информативна кампања

У исто вријеме стопа прихваћање захтјева за одобравање азила знатно је пала. Највећа група оних који тражи азил у ЕУ долази из Србије, више од 40 посто укупног броја грађана држава западног Балкана. Слиједе Македонија, Албанија, БиХ, а најмањи број је из Црне Горе.

Европска унија предлаже државама регије да ојачају информативну кампању да би грађанима објаснили да у ЕУ готово да немају шансе добити азил.

Исто тако траже од њих да сарађују у борби притив група организавног криминала које организују, а у случају косовских грађана и кријумчаре људе у ЕУ с лажним обећањима да могу добити азил.

Европска унија поједноставила је процедуре увођења виза и, ако су неке државе чланице, попут Њемачке, Аустрије, Холандије, Белгије и Француске, најавиле да би могле предложити одлуку у враћању визног режима, и Хрватска би као чланица ЕУ - иако није чланица Шенгена- морала слиједити ту одлуку и увести визе за грађане Србије и БиХ.

Непожељна мјера

Таква мјера је непожељна са става држава чланица Европске уније, укључујући и Хрватску, али једини је начин да се смањи број оних који злоупотребљавају визну либерализацију да би у ЕУ тражили политички азил.

Режим за БиХ

Дио држављана БиХ већ је осјетио што значи када се хиљаду  километара спољних граница ЕУ спусти на граничну линију, а они се нађу с друге, "погрешне" стране нове границе. Наиме, Хрватска је од 1.јула 2013., када је ушла у ЕУ, увела визе за оне држављане БиХ који немају биометријски пасош.

Одлуку о томе Влада је донијела на сједници 9. маја 2013. Бански су двори тада изван снаге ставили Споразум о укидању виза, који је потписан у Сарајеву у децембра 2003.

Овдје ваља нагласити како визу за улазак у Хрватску требају само они држављани БиХ који немају биометријски пасош, а таквих је ипак размјерно мало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.