Хрватска тражи 100 милиона евра од РС

Жељка Домазет
Хрватска тражи 100 милиона евра од РС

Сарајево - Хрватска је од БиХ, односно РС затражила надокнаду за своја улагања у Термоелектрану "Гацко" до деведесетих година прошлог вијека, а одштетни захтјев износи око стотину милиона евра.

Министар индустрије, енергетике и рударства РС Петар Ђокић казао је да је "Хрватска електропривреда" обавијестила власти Српске да потражује одређен износ новца на основу инвестиција у сектор енергетике у периоду прије почетка посљедњег ратих сукоба на простору бивше Југославије.

- Потражују новац за око пет теравата електричне енергије. Ако бисмо гледали колико бисмо ми могли да потражујемо од Хрватске, имајући у виду Хидроелектрану "Дубровник", то би могао бити приближан износ. Процјењујемо да је то што ми потражујемо од Хрватске у вриједности негдје око четири или мало више теравата за све ове године колико су они користили Хидроелектрану "Дубровник" на основу наших ресурса - истакао је Ђокић.

Хидроелектрана "Дубровник" користи водни потенцијал ријеке Требишњице из вјештачког језера у Билећи.

- Не бих рекао да је захтјев за надокнаду питање које треба да нас забрине, али дошло је вријеме да отворено разговарамо са Хрватском о овим питањима и покушамо пронаћи компромис да се не бисмо упуштали у правне спорове - истакао је Ђокић.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић је рекао да је Савјет министара, односно ресор на чијем је челу, добио захтјев из Хрватске за надокнаду њихових улагања и да је ријеч о озбиљној ситуацији.

- "Хрватска електропривреда" тражи добровољно поравнање, односно исплату уложених средстава у БиХ, а ако БиХ овом питању не приступи добровољно, најавили су међународну арбитражу - рекао је Шаровић.

Казао је да је о овоме упознао Савјет министара БиХ и Владу РС и да је обавијештено и Правобранилаштво БиХ.

- Ријеч је о одштетном захтјеву који вриједи десетине милиона евра - рекао је Шаровић и додао да ће о томе више детаља јавност сазнати касније.

Правобранилац БиХ Млађен Мандић је рекао да је обавијештен да Хрватска тражи 100 милиона евра за пријератна улагања у Термоелектрану "Гацко".

- Ријеч је о уговорима из 1973. године. Ако Влада РС то мирно не ријеши, услиједиће тужба. Сада су послали обавјештење о мирном рјешавању спора, а ако тога не буде, онда ће тужити БиХ пред арбитражним судом у Вашингтону или Бечу - рекао је Мандић и додао да нема додирних тачака између споразума у вези са Термоелектраном "Гацко" и производње електричне енергије у Дубровнику.

Словеначка "Електропривреда" тражи од БиХ у склопу арбитражног поступка покренутог прије три године у Вашингтону 1,3 милијарде КМ одштете, тврдећи да Термоелектрана "Угљевик" није испуњавала свој дио уговорених обавеза. Компанија из Словеније је 1981. године учествовала у финансирању изградње Термоелектране "Угљевик". Према тадашњем споразуму између БиХ и Словеније угљевичка термоелектрана је имала обавезу да Словенцима испоручује договорену количину струје по повољнијој цијени. Овај споразум је поштован до 1992. године, када испорука престаје због ратних дешавања. У Влади РС су нагласили да у случају да Словенци добију спор дуг треба да падне на терет институција БиХ, с обзиром на то да је ријеч о међудржавним односима насталим прије рата.

Хидроелектрана "Дубровник"

Предмет спора са "Хрватском електропривредом" у склопу које послује Хидроелектрана "Дубровник" је расподјела произведене струје из система "Хидроелектрана на Требишњици".

Струја је на основу учешћа у инвестицијама дијељена у омјеру 78 према 22 одсто у корист РС до 1. новембра 1994. године, када је нарушено технолошко јединство система, јер је хрватска страна један агрегат у Хидроелектрани "Дубровник" директно прикључила на своју електроенергетску мрежу.

Хрватска је од тада до краја марта 2010. године неовлашћено преузела 3,87 милијарди киловат-часова електричне енергије из система "Хидроелектрана на Требишњици", а дуг је на основу тога половином 2008. износио 187 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана