Хоће ли доћи до измјена Закона БиХ о извршењу кривичних санкција?

На то их обавезује и закључак Народне скупштине Републике Српске. Да то неће ићи лако потврђују изјаве бошњачких посланика у бх. парламенту који се противе ранијем изласку на слободу осуђеника за ратни злочин.

Једина разлика у практично идентичним и Србима нимало наклоњеним пресудама Суда БиХ и Хашког трибунала за ратни злочин јесте то што хашки затвореници након 2/3 казне могу на слободу док осуђеници у БиХ тек након одслужене пуне казне.

“Ако погледамо Хашки трибунал, 'ад хок' суд који су прихватиле све земље са простора бивше Југославије, ту би могућност требало дати свима који се суде пред домаћим судовима, јер ријеч о практично истим судским процесима и истим догађијима”, сматра ратни командант Зворничке бригаде ВРС и хашки осуђеник Винко Пандуревић.

Испада да је “боље” када суди Хашки Трибунал него Суд БиХ ако ништа, осуђеници се могу надати да ће коју годину раније кући. Изједначавање домаћег са европским правосуђем у смислу ранијег изласка на слободу подразумијева измјену Закона БиХ о извршењу кривичних санкција али отвара и питање задовољења правде за жртве злочина.

“Сигурно да ћемо радити на томе да нађемо начин. Нови пријелог измјена и допуна Закона о извршења санкција и да покушамо наћи начина иако су дискутибалне и политички мотивисане пресуде Србима, да се уђе у процес евентуално након одлежане двије трећине казне, а да једну трећину казне буду пуштени. То је за нас веома важно”, поручио је
шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ Сташа Кошарац.

“Ја мислим да кривично дјело тероризма и ратног злочина не треба имати привилегију кад је у питању ранији отпуст. То се дешава у земљама које нису имали ратна дешавања и ратне злочинце. Зато треба да до краја одслуже казну”, каже посланик Незавинског блока у Представничко дому ПС БиХ Садик Ахметовић.

Одбојан став бошњачких политичара може да се тумачи чињеницом да су управо Срби најчешће процесуирани за ратни злочин. Од оснивања Суд БиХ осудио је више од 110 Срба на близу 1.700 година затвора што је три пута више него што су добили Бошњаци и Хрвати заједно. Ни Хашки трибунал није штедио Србе, више од 60 их је осуђено на скоро хиљаду годину. 

“Довољно је да се промјени закон на нивоу БиХ и да се испоштују европски принципи и законодавство прилагоди европском и самим тим ће по аутоматизму сви ти осуђеници и Срби, Бошњаци и Хрвати који су јако болесни, једну трећину казне издржавати кући. Не умањује се ничији злочин него се поступа исто ако у Европи”, нагласио је потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

Прије мјесец дана Народна скупштина Републике Српске усвојила је измјене Закона о амнестији које омогућавају помиловање за осуђенике након двије трећине одслужене казне. Међутим, без усклађивања са законима на нивоу БиХ и у Федерацији амнестија не вриједи ван територије Српске. Зато је и усвојен закључак којим се обавезују српски посланици у ПС БиХ да се изборе за право осуђеника за условни отпуст након двије трећине одслужене казне. Соња Караџић Јовићевић, једина од посланика СДС-а подржала јје тај приједлог.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.