Хашки трибунал не да архиву једино Српској

Свјетлана Шурлан
Хашки трибунал не да архиву једино Српској

Бањалука - Хашки трибунал игнорише институције РС и њихове захтјеве да им буде враћен дио докумената, које је тај суд прикупио током рада који се приближава крају.

Трибунал ће затворити врата 31. децембра ове године, а процјене говоре да се у његовим архивама налази између 15 и 20 милиона страница архивске грађе и око 13.000 артефаката, односно метака, оружја, дијелова одјеће и других предмета.

Хашки трибунал од половине 2016. године организује низ јавних скупова у вези са тим насљеђем и консултације са представницима земаља у региону. У Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица истичу, међутим, да ниједна институција РС није позивана на те скупове. Једна од најважнијих конференција одржана је у јуну у Сарајеву, али ни тада нису позвани представници Српске. Истовремено, поједине институције у ФБиХ и даље захтијевају да комплетна архива Хашког трибунала послије престанка његовог рада буде смјештена у Сарајеву.

- Још прије годину, након што смо добили информације о могућем уступању архиве одређеним субјектима у БиХ, упутили смо допис Хашком трибуналу, Канцеларији програма "Аутрич" у Сарајеву и официру за везу са Трибуналом из српског народа Боривоју Маројевићу и тражили да архивска грађа из посједа РС буде враћена њеним институцијама. Официр за везу са Хашким трибуналом из бошњачког народа Алмир Алић једини је одговорио да архивска грађа остаје у посједу Трибунала, а да у складу са резолуцијом Савјета безбједности УН постоји обавеза оснивања информационих и документационих центара на простору бивше Југославије. Тада је наведено да је Хашки трибунал веома заинтересован за отварање таквог центра и у Бањалуци - навели су у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Трибунал је, међутим, на касније дописе и ургенције Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица остао нијем. Ситуација је додатно компликована у новембру 2016. године када је потписан меморандум о успостављању информационог центра Хашког трибунала у Сарајеву у којем ће бити више од 400.000 докумената из судских процеса који су вођени у Хагу међу којима је скоро 100.000 доказних предмета. Судија Хашког суда Фаусто Покар тада је најавио оснивање још једног информационог центра у Сребреници у сарадњи са бошњачким удружењима жртава.

И послије тога је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица тражио састанак са надлежнима у Хагу.

- Добили смо одговор да Хашки трибунал одлуку о центрима доноси кроз консултације са удружењима жртава и другим невладиним организацијама, али и са политичким лидерима. Навели су да су преокупирани успостављањем информационог центра у Сарајеву, да планирају да их оснују и у Загребу и Београду, а нас су позвали да успоставимо сарадњу са центром у Сарајеву - истакао је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Додао је да је о томе обавијестио Владу РС, која је закључила да један од центара треба да буде успостављен у Бањалуци, након чега је поново затражен састанак са представницима Трибунала. Опет није било одговора, па ни након низа ургенција, а посљедњи захтјев упућен је у јулу ове године.

- Ни на један од наших дописа у којима је тражен састанак са представницима Трибунала није достављен никакав одговор. Ми ћемо и даље поступати на основу закључка Владе - истакао је Којић.

Влада је у јулу закључила да је у Хашком трибуналу архивско-документациона грађа која је власништво институција РС и да она треба да им буде враћена. Народна скупштина РС је још у јуну 2013. године усвојила декларацију о узроцима, карактеру и посљедицама трагичног оружаног сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године у којој захтијева да Српској буде враћена документација која је заплијењена и однесена у Хаг и која се односи на предмете у којима је донесена правоснажна пресуда.

У годишњем извјештају о раду Хашког трибунала, који је прошле седмице представљен у Уједињеним нацијама, наведено је да записи о злочинима почињеним током југословенских ратова треба да буду доступни јавности у региону на свим локалним језицима.

- Евиденција би требало да укључује пресуде, одлуке, транскрипте свједочења, видео-снимке судских саслушања и доказних предмета. Хашки трибунал треба да има дугорочну стратегију за доступност архивског материјала - наведено је у извјештају и прецизирано да је завршен споразум о успостављању информативног центра у Сарајеву, а да споразум са Меморијалним центром Сребреница-Поточари чека сагласност власти у БиХ.

Рад Хашког трибунала

У Хашком трибуналу оптужено је 127 особа за ратне злочине, која су територијално повезана са БиХ. Од тог броја 90 оптужених су Срби, 28 Хрвати и девет Бошњаци. За 106 оптужених поступак је окончан, док против 11 још траје. Од 106 лица против којих је окончан поступак, 67 је осуђено на казне затвора, осам је ослобођено, 13 оптужених је умрло, док је против 18 особа повучена оптужница уз препоруку да се ови случајеви воде пред домаћим правосуђем.

Суду БиХ је из Хага прослијеђено пет предмета против девет оптужених Срба и једног Хрвата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана