Хашки суд пркоси здравом разуму

Наведено је ово у тексту “Међународно кривично право - правда или илузија?” објављеном на сајту “Трансконфликт”, организације која се бави унутаретничким односима на Балкану.

Aутор текста је Метју Периш, адвокат специјализован за међународно право и међународно рјешавање спорова. Од 2005. до 2007. године био је главни правни савјетник супервизора за Брчко.

- У периоду 2008. и 2009. МКСЈ је имао буџет од 188 милиона долара. Трошкови домаћих кривичних судова су ситница у односу на ове цифре - навео је Периш и додао да је МКСЈ за 20 година постојања подигао оптужнице против 161 оптуженика, а завршио само једно суђење.

- Једна од сталних мистерија међународног кривичног правосуђа је та колико дубоко несистематски и расипнички систем може бити направљен и да му се дозволи да настави да ради без провјера - написао је Периш.

Додао је да је статистика показала пристрасност овог суда ка етичкој припадности процесуираних и осуђених.

- Значајно више Срба је процесуирано и осуђено на значајно веће казне затвора од било којег Хрвата, Бошњака или Косовара - истакао је Периш и додао да је тешко разумјети зашто су докази против осумњичених Срба суштински увијек јачи него докази против осталих осумњичених.

- Једино кредибилно објашњење је да или постоји пристрасност тужилаца или пристрасност судија у осуђивању осумњичених - нагласио је Периш.

Додао је да статистика открива шаблоне који говоре да је у систему тог кривичног правосуђа нешто фундаментално поремећено.

Периш је додао да су категорије кривичне одговорности креиране нашироко и двосмислено.

- Што је горе, осумњичени се могу осудити због нереаговања да спријече злочине које су починили други, чак и када нису знали да се злочини дешавају. Можда најалармантније од свега је појава доктрине “удружени злочиначки подухват”, језовито флексибилна теорија кривичне одговорности која дозвољава суду да закључи да су сви учесници војне операције криви за злочин који је починила једна особа - истакао је Периш и додао да се доктрина колективне одговорности појављује први пут у “случају Тадић”.

- Није било доказа да је Тадић у било којем облику учествовао у злочину или чак видио погибије. Без обзира на то, он је осуђен за убиства као припадник “удруженог злочиначког подухвата”. Ова необуздана доктрина је од тада примјењивана у још више случајева и на још флексибилнији начин - истакао је Периш.

Додаје да до рата у Југославији никада раније због ратова није осниван међународни суд, а да је један од разлога за то била немогућност међународне заједнице да на ефикасан начин одговори на развој рата војним и дипломатским средствима, као и због осјећања срамоте и кривице међународне заједнице.

Трајање процеса

Периш наводи и да је вријеме проведено у рјешавању сваког случаја просто невјероватно.

- Војислав Шешељ, који се добровољно предао Хагу 2003. године, још се налази тамо, а да чак није донесена првостепена пресуда. Шест до седам година је постало нормални период за циклус суђења. Постоји неколико оптуженика који се налазе у притвору од 1996. године без доношења коначне одлуке - навео је Периш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.