Хашки суд критиковао реакције Хрватске и Хрвата у БиХ на пресуду шесторки

Службени Загреб жестоко је критиковао правосудну пресуду војним и политичким челницима бх. Хрвата којима је 29. новембра потврђена пресуда од 111 година затвора за злочине над Бошњацима 1993.-94. године.

Прије свега му је неприхватљив закључак судаца да се радило о међународном сукобу и да је тадашње хрватско водство судјеловало у злочиначком плану етничког чишћења Бошњака с територија под контролом ХВО.

Изрицање пресуде засјенило је самоубиство у судници Слободана Праљка, који је попио цијанид након што је чуо да је осуђен на 20 година затвора за ратне злочине.

Предсједник ICTY-а Кармел Агиус рекао је на посебном састанку у УН-у да је жалбена пресуда "донесена у околностима које су за све нас биле стресне".

"Жалосно је да су ту трагичну ситуацију неки нажалост искористили да би подривали суд и његове пресуде", рекао је Агиус, не спомињући изријеком Праљка нити власт у Загребу.

Агиус је био предсједник Жалбеног вијећа и судац који је прочитао пресуду у предмету Прлић и други, посљедњу прије затварања ICTY-а крајем 2017.

Главни тужитељ ICTY-а Серж Брамерц сматра да је "иронија" цијелог случаја у томе што је пресуда одјекнула у свијету управо због збивања у судници па су почињени злочини и стотине и хиљада жртава које су патиле због недјела осуђене шесторке добили и пуно већи значај.

"У Хрватској и хрватским дијеловима БиХ видјели смо врло негативне реакције које и даље трају", рекао је Брамерц на састанку у УН-у посвећеном крају рада ICTY-а који су у понедјељак организирали Италија, Уругвај и Холандија.

Истичући да су и тужиоци и суци устрајали на томе да се судило појединцима, а не народима и државама, Брамерц је рекао како је "очито да ту поруку нисмо успјешно пренијели и да је прихватање злочина посвуда проблем".

Стога сматра да су сва открића прикупљена у 24 године рада суда једно од његових најважнијих наслијеђа.

"Пресуде, архив, више од 4.000 изјава свједока, више од десет милиона страница докумената повезаних с ратовима на подручју бивше Југославије, мишљења експерата...све ће то бити подсјетник онима који нијечу злочине, који глорифицирају ратне злочинце. Сви они који желе истину могу погледати у те базе", нагласио је Брамерц.

По његовим ријечима, бројни политичари одбацују концепт удруженог злочиначког потхвата као правно неутемељен, а да га уопште не разумију.

Рекавши да он постоји и на другим међународним судовима те у неким националним законодавствима, оцијенио је да се ради "о врло учинковитом оруђу које је наш уред користио да би лидери кривично  одговарали за злочине које су починили војска, полиција или паравојне снаге под њиховом контролом".

"Захваљујући тој теорији утврдили смо како рат у БиХ није био само грађански рат, него да су Београд, али и Загреб имали улогу у злочинима у БиХ који је био међународни оружани сукоб", истакнуо је Брамерц.

У првим реакцијама на пресуду, хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић обрушила се прошли четвртак на ICTY рекавши како се "поставио као политички арбитар умјесто да буде правосудно тијело".

Критикама се прикључио и премијер Андреј Пленковић који је након изрицања пресуде у сриједу поручио да је она неправедна и да у политичком смислу не прихваћа квалификације о умјешаности хрватског водства 90-их у рат у БиХ.

Касније је ублажио свој став рекавши да Хрватска поштује пресуду, али је незадовољна неким њезиним дијеловима, посебно онима којима се алудира на одговорност бившег хрватског државног врха.

Драган Човић, одлуку трибунала назвао је "злочином према Хрватима у БиХ".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.