Хашке пресуде уводе БиХ у кризу кратког даха

Јединствена је ово оцјена угледних професора и активиста из БиХ на питање шта можемо очекивати крајем новембра, односно пријети ли БиХ додатна дестабилизација и политичка криза која је појачана ослобађајућом пресудом Насеру Орићу и још неким догађајима.

Према ријечима Миодрага Живановића, универзитетског професора из Бањалуке, пресудама се неће догодити ништа као ни претходних година и деценија.

"Биће реакција, али то је само представа за народне масе јер подршка оптуженима у Хагу нису аутентични, истински ставови наших властодржаца. Они се баве небитним стварима, блокирају рад институција, спречавају нас да живимо нормално, а они ће ситуацију искористити да појачају своје позиције у предизборној кампањи", каже Живановић.

Закључује да ће живот, нажалост, наставити тећи странпутицом којом тече.

"Ништа се, дакле, битно неће догодити", додаје он.

Његов мостарски колега, професор Славо Кукић такођер сматра да ове пресуде неће изазвати тектонске поремећаје у бх. друштву.

"Око њих ће се таламбасати пет-десет дана, и прича ће се завршити. Али, нажалост, прилично сам сигуран да ће етно-политичке класе те пресуде искористити како би изазвале ново хегемонизирање народа", каже Кукић.

Појашњава да ће, каква год буде пресуда шесторки, ту пресуду Драган Човић искористити како би појачао потребу хегемонизирања око њега и ХДЗ-а, једнако као и лидер СНСД-а Милорад Додик у случају пресуде Ратку Младићу.

"Те врсте таласања ће, дакле, бити због њих. Но, ја вјерујем да народ има све мање времена да се тиме бави, јер је све више притиснут основним егзистенцијалним проблемима", закључује Кукић.

Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузле, подсјећа да свака пресуда, била она осуђујућа или ослобађајућа, изазива у БиХ политичку кризу.

"Свједоци смо уназад 22 године да, кад год Хашки трибунал изриче пресуду, она се увијек злоупотребљава од појединаца да хегемонизирају народ. Нажалост, ми живимо у држави у којој још нисмо спремни да особе које су чиниле злочине и кршиле хуманитарно право гледамо само као особе с именом и презименом, а не као припаднике једног народа", каже Шехић.

Наводи да је стога неопходно створити амбијент у земљи у вези с тим да постоји само једна истина, а не три полуистине.

"Судска правда у оваквој ситуацији не може допринијети помирењу, јер ми нисмо спремни за суочавање са судским и правним чињеницама", закључује Шехић, узгред подсјетивши да је предизборна кампања у БиХ већ отпочела.

С друге стране, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић сматра да Хашки трибунал није испунио циљеве ради којих је основан - да сви који су починили ратне злочине буду приведени правди, да правда буде задовољена и да дође до помирења народа након сукоба.

"Хашки трибунал је у свом раду имао намјеру да окарактерише ратне сукобе у БиХ на начин да су Срби чинили злочине, а да за чињење злочина Бошњаци немају никакву одговорност", рекао је Којић Срни. Сматра да је Трибунал пресудама које је доносио још више подијелио народе у БиХ.

Бивши командант ВРС, генерал Ратко Младић између осталог оптужен је за геноцид у Сребреници и прогон муслимана и Хрвата у БиХ, док су шесторица челника Херцег Босне Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Берислав Пушић, Миливој Петковић и Валентин Ћорић првостепеном пресудом осуђени на 111 година затвора.

Спремни за жалбени поступак

Теодор Мерон, предсједник Механизма за међународне кривичне судове, изјавио је да је Жалбено вијеће Механизма спремно да води евентуални жалбени поступак у предмету против Ратка Младића.

Мерон је напоменуо да се пред Жалбеним вијећем Механизма воде жалбени поступци у предметима "Караџић" и "Шешељ", те да је у јуну почело поновљено суђење у предмету "Станишић и Симатовић".

Трибунал затвара врата 31. децембра

Кармел Ађијус, предсједник Хашког трибунала, потврдио је да ће ова институција формално престати да ради 31. децембра, те да ће Хашки суд "до свог посљедњег дана наставити да шири поруку међународној заједници да починиоци геноцида, ратних злочина и злочина против човјечности морају да одговарају".

Он је у обраћању Генералној скупштини УН-а подсјетио на достигнућа Трибунала као првог међународног кривичног суда послије судова из Нирнберга и Токија након Другог свјетског рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.