Грађани ће одлучивати о чланству у НАТО-у

"Знам да одлука о чланству брине неке грађане БиХ. Разумијем да неки људи имају емотивне проблеме са тим, да имају историју која их тјера да осјећају да то није права одлука, али та одлука је далеко у будућности", рекла је Кормакова у интервјуу за агенције Срна и Фена.

Међутим, наводи Кормакова, већ постоји одлука Предсједништва и парламента да БиХ жели да постане чланица НАТО-а и сада је важно да то представља и даље дугорочни циљ.

Она је додала да би до одлучивања грађана о овом питању требало радити на испуњавању услова за активирање Акционог плана за чланство /МАП/, који постоји за БиХ од министарског састанка у Талину 2010. године.

"Дакле, ово је само једна степеница на путу која ће захтијевати веома много посла прије него што буде донесена коначна одлука", оцијенила је амбасадор САД у БиХ и поновила да је та одлука на "свим грађанима да је донесу заједно".

Кормакова је изразила очекивање да ће доћи до активирања МАП-а, уколико се испуне услови.

"Видимо широм БиХ да грађани желе економски развој и безбједност, а приближавање НАТО-у обезбјеђује један оквир за сигурност који ће омогућити не само грађанима, већ и фирмама које разматрају ситуацију у БиХ да се осјећају безбједније јер су њихова улагања заштићена", сматра амерички амбасадор у БиХ.

Према томе, оцијенила је она, то је безбједносна одлука, али и она која омогућава јачи оквир за развој привреде у БиХ. "У међувремену, оно што НАТО нуди је могућност да се ради заједно са БиХ, да се помогне овој земљи да се даље развија", каже Кормакова.

На питање да ли очекује да БиХ настави и наредне године са реформама, Кормакова је одговорила потврдно, наводећи да САД схватају важност реформи у БиХ.

"Ускоро ћемо прославити годишњицу администрације предсједника /САД Доналда/ Трампа и током протеклих годину дана смо видјели значајан интерес за БиХ и Балкан", рекла је Кормакова, подсјетивши на дугогодишњу посвећеност САД просперитету, стабилности и напретку БиХ.

Кормакова сматра да би наредне године фокус требало да буде на реформама Изборног закона, на економским и социјалним реформама у БиХ, као и области владавине закона.

"Реформа Изборног закона је кључни корак који се мора предузети. Имплементација пресуде Уставног суда БиХ у случају жЉубићж мора бити спроведена и ми радимо заједно са међународним партнерима да подржимо тај процес. То одлука мора укључивати све странке у БиХ, да би прошла парламентарну процедуру и била примијењена", истакла је она.

Кормакова сматра да то мора бити отворена дискусија која ће узети у обзир разна питања, као што је изабрана будућност БиХ у ЕУ.

"Било која одлука која се доноси мора се бавити одлукама Уставног суда, али исто тако мора се узети у контексту одлука Европског суда за људска права које су донесене у прошлости. Дакле, веома смо посвећени да подржимо локалне актере док раде на рјешавању случаја жЉубићж", напоменула је амерички амбасадор.

Она је изразила очекивање да ће бити ријешено и питање Мостара, али и Клуба Срба у Парламенту Федерације БиХ.

"То је одлука коју политички лидери морају донијети. Истовремено, ово је земља гдје се готово пола буџета користи за плате јавне администрације. Пет од сваких десет КМ одлази на плате јавне администрације, што значи да има ресурса на располагању да се ријеши више од једног питања", констатовала је Кормакова.

На питање Срне да ли је допринијела да САД уведу санкције предсједнику Републике Српске Милораду Додику и, ако јесте, зашто, као и да ли намјерава да се састане са њим, будући да се никада званично нису састали, ни прије санкција, Кормакова је одговорила да појединци не одлучују у америчкој политици санкција.

"О санкцијама одлучује више агенција у САД, то води Министарство трезора и Канцеларија за контролу имовине странаца и виши нивои америчке владе. Схватам да би неким људима било лакше да могу рећи да је то одлука појединца и да могу мене критиковати. Али, то није политика америчке Владе", каже Кормакова.

Она тврди да је та одлука донесена зато што је Додик "нарушио одлуку Уставног суда БиХ, није поштовао владавину закона и зато што је против Дејтонског мировног споразума", те поручује да одлука, коју подржава америчка влада, а не појединац, остаје важећа.

"Било би нам велико задовољство да видимо да се предсједник Додик залаже за истинску имплементацију владавине закона, поштовање Уставног суда и напретка у спровођењу Дејтонског мировног споразума, што укључује и територијални интегритет БиХ, али и да одбацује било какав говор о сецесији. Ми бисмо то поздравили, али то је одлука коју он мора донијети", закључила је Кормакова.

На питање да ли је Југоисточној Европи, односно Балкану, потребно стално америчко војно присуство, како је недавно предложила америчка невладина организација "Атлантски савјет", Корамакова је одговорила да су чланови америчке Владе саопштили који су јој циљеви на Балкану, а то је подршка грађанима у региону да остваре циљеве који су себи поставили.

"Америчка администрација предсједника Трампа подржава рад широм Балкана како би се помогло овим земљама да напредују ка циљевима које су одабрале. То одражава америчку инострану политику и, такође, одражава његов осјећај да ради за интересе америчке спољне политике, који су засновани на изградњи мирног свијета у којем наша и све друге земље могу радити на постизању истих циљева на Балкану", навела је Кормакова у интервјуу за Срну и Фену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.