Годишњица убиства српског свата на Башчаршији

Годишњица убиства српског свата на Башчаршији 01.03.2009 23:00 | Глас Српске

СAРAЈЕВО - Тачно прије 17 година, 1. марта 1992. године, испред Старе српске цркве на Башчаршији у Сарајеву догодио се први етнички мотивисани злочин, када су муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ.

Првог мартовског дана 1992. године сватови, окићени српским знамењем, покушали су да дођу до Старе српске цркве на Башчаршији, гдје је требало да буде обављен свадбени ручак. Српска застава засметала је муслиманима. Покушај да је отму није им успио и онда су се одлучили на убиство.

Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Миковић, а убице - које власт муслиманског лидера Aлије Изетбеговића није ни покушала да идентификује и казни - спалиле су и српску заставу.

Овај злочин извршио је сарајевски криминалац Рамиз Делалић Ћело, а против њега је тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво отворило судски процес, који никада није окончан, јер је Делалић убијен прошле године у Сарајеву.

Тога 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог преображења у Новом Сарајеву обављено је вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур. Свадбени ручак је био организован у Дому свете Текле, у Старој православној цркви на Башчаршији.

Послије вјенчања, око стотину сватова у аутомобилској колони од петнаестак аутомобила упутило се у Дом удаљен око седам километара. Пошто испред Старе цркве не постоји паркинг, колона је стала на 150-200 метара даље - код Вијећнице, гдје су остављени аутомобили, а сватови су пошли пјешке према Дому.

Према свједочењима сватова и очевидаца из пјешачке зоне на Башчаршији, сватовима је пришао бијели "голф" у којем су била четворица сарајевских криминалаца, а међу њима је био и Ћело. Они су изашли из возила и покушали да барјактарима одузму српске заставе.

Дошло је до комешања, послије чега су двојица младића запуцала и ранила српске свате Мировића и Гардовића, који је преминуо неколико минута касније у колима Хитне помоћи.

Осим Делалића, који је касније у телевизијској емисији признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача "Зелених беретки" Емина Швракића.

Референдум

Истог дана 1992. године одржан је и референдум о независности БиХ. Референдум, који је био прави покретач непријатељстава, донио је очекивани резултат, јер је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за независност БиХ и излазак из СФРЈ.

Бирачи српске националности, који су се залагали за опстанак заједничке државе, нису изашли на референдум, иако се према тада важећем Уставу БиХ референдум није ни могао расписати и одржати без пристанка сва три народа.

Референдум, који је признала међународна заједница, продубио је политичке разлике три народа у БиХ и отворио пут за међусобне сукобе. У Федерацији БиХ 1. март се обиљежава као дан независности БиХ, док се овај датум у РС не слави.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица