Глас Српске открива: Тужилаштво БиХ остаје без 200 предмета ратних злочина

Горан Маунага
Глас Српске открива: Тужилаштво БиХ остаје без 200 предмета ратних злочина

Бањалука - Кључни циљ ревидиране Стратегије за рад на предметима ратних злочина је да сви предмети из те области буду окончани до 2023. године, а како би то било остварљиво, неопходно је пребацити већи број случајева са нивоа БиХ у судове у РС, ФБиХ и Брчко дистрикту, уз истовремено кадровско јачање сектора који на томе раде и веће финансирање које ће обезбиједити ентитетска министарства правде.

Приједлог ревидиране Стратегије за рад на предметима ратних злочина, који је у посједу "Гласа Српске", треба да размотре владе ентитета и Брчко дистрикта.

- Процесуирање мање сложених предмета у Тужилаштву и Суду БиХ и њихова неравномјерна расподјела су један од узрока неефикасног процесуирања најсложенијих предмета ратних злочина и истека првобитног рока од седам година предвиђеног Стратегијом за рад на предметима ратних злочина. Потребно је у Суду БиХ приоритетно процесуирати најодговорније починиоце - пише у њеној ревидираној верзији.

Један од циљева је управо обезбјеђивање ефикасног распоређивања предмета на ниже судове, чија динамика, наглашено је, до сада није била адекватна. Пред институцијама стоји и задатак који се тиче категоризације предмета на сложене и мање сложене, од чега зависи који ће предмети бити процесуирани на ком нивоу.

У предложеној ревидираној стратегији је наведено да у БиХ има 780 неријешених предмета ратних злочина у којима је именовано 5.390 познатих починилаца.

- У Тужилаштву БиХ се налазе 562 неријешена предмета ратних злочина у којима је именовано 4.699 познатих починилаца и исто толико предмета у којима починилац није познат. Тужилаштва у ФБиХ нису ријешила 130 предмета у којима је 385 починилаца познато. Тужилаштва у РС имају 87 неријешених предмета са 305 познатих починилаца, док Тужилаштву Брчко дистрикта предстоји рад на једном предмету у којем је познат један починилац - наведено је у приједлогу ревидиране стратегије.

Међу циљевима нове стратегије је и ажурирање евиденције о предметима који се налазе у Суду и Тужилаштву БиХ и њихова регистрација, уз податке о неријешеним случајевима по тужилаштвима.

- Тужилаштво БиХ ће у року од 30 дана од дана усвајања измјена и допуна Стратегије за рад на предметима ратних злочина ажурирати евиденцију предмета ратних злочина и извршити њихову категоризацију на сложене и мање сложене - пише у приједлогу.

Иако је наглашено да је потребно приоритет дати сложенијим предметима, а мање сложене слати на ентитетски ниво, у ревидираној стратегији је остављена могућност да Суд и Тужилаштво БиХ имају надлежност и над мање сложеним случајевима.

Члан Радне групе за израду измјена и допуна Стратегије за рад на предметима ратних злочина Милорад Којић каже да је утврђено да ће најмање 200 предмета бити пренесено на ентитетски ниво.

- Тако ће бити максимално спријечено да се Тужилаштво БиХ бави процесуирањем мање сложених предмета кад већ буду пренесени на ентитетски ниво. Тиме ће бити избјегнута ранија ситуација да кувари и стражари буду оптужени умјесто управника логора. Веома је важно и увођење система одговорности. Прописано је давање смјерница главним тужиоцима, након чега ће они доносити обавезујућа упутства. Непоштовање смјерница и упутстава подразумијева дисциплинску одговорност. У ревидираној стратегији је све много боље него у претходној - каже Којић.

Предложена ревидирана Стратегија за рад на предметима ратних злочина већ је добила зелено свјетло Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ. Којић каже да су и невладине организације које окупљају породице жртава рата и припаднике Војске РС начелно дале сагласност и да ће то Влада РС сигурно имати у виду када буде заузимала став.

Рок за процесуирање најприоритетнијих предмета, чије је рјешавање претходном стратегијом било предвиђено у периоду од седам година, истекао је у децембру 2015. године. Савјет министара је зато у априлу 2017. године донио одлуку о формирању Радне групе за израду измјена и допуна стратегије.

Разлози

У ревидираној Стратегији за рад на предметима ратних злочина наведено је да су разлози за њено доношење питање адекватног одређивања приоритетног процесуирања најсложенијих предмета, одређивање критеријума за оцјену сложености, одређивање рока процесуирања и механизма преношења предмета на ниво ентитета и Брчко дистрикта.

Ту су и питања уједначавања судске праксе, процјене људских и материјалних капацитета, регионалне сарадње и појачаног надзора над спровођењем измијењене и допуњене стратегије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана