Франциско Пароди, резидентни представник ММФ-а у БиХ, за Глас Српске: Плате и број запослених у јавном сектору биће мањи

* ГЛАС: Очекујете ли да ће борд извршних директора ММФ-а одобрити нови аранжман са БиХ?

ПАРОДИ: Власти и особље ММФ-а су постигли договор о писму намјере. Да би се писмо намјере сматрало коначним, треба да га одобри Извршни одбор ММФ-а и очекујемо да ће се то десити средином јула.

* ГЛАС: Када се може очекивати исплата прве транше кредита уколико у јулу из Вашингтона стигне очекивано зелено свјетло и да ли ће бити ригорознији прегледи уочи одобравања сваке сљедеће транше?

ПАРОДИ: Прва транша ће бити дозначена неколико дана након што Извршни одбор ММФ-а одобри нови програм. Што се тиче услова, проширени аранжман ће бити врло сличан претходним програмима. Имаће кварталне квантитативне циљеве и обухватаће конкретне услове у погледу политика из фискалне, монетарне и области структуралних реформи. Средства ће током три године бити дозначавана у виду 12 кварталних транши. Дозначавање новца зависиће од испуњавања квантитативних циљева и конкретних мјера политика које ће бити заједнички договаране током трајања програма.

* ГЛАС: Које су кључни задаци и реформе на које се БиХ обавезала у писму намјере?

ПАРОДИ: Програм има три циља, а власти су преузеле конкретне обавезе које је потребно испунити током трогодишњег програма. Први циљ је унапређење пословног окружења. Предвиђене су мјере за унапређење функционисања тржишта рада и постепено смањење оптерећења на рад, поновно покретање процеса приватизације и реструктурирања предузећа у државном власништву у ФБиХ и усаглашавање прописа и пореских закона између ентитета. Други циљ се односи на фискалну област гдје власти имају за циљ смањити јавни дуг кроз постепену фискалну консолидацију уз истовремено смањење величине администрације и унапређење квалитета владине потрошње. Да би били остварени ови циљеви, програм садржи конкретне мјере како би био обезбијеђен постепени прелазак на нижи ниво издвајања за плате и мањи број запослених у јавном сектору и унапријеђена наплата прихода путем боље сарадње између пореских управа. Истовремено је неопходно усмјерити више новца за инвестиције у инфраструктуру и боље расподијелити социјална давања угроженим категоријама, што укључује и реформу пензијског система у ФБиХ, јачање контроле над нижим нивоима власти, ванбуџетским фондовима и предузећима у државном власништву. Трећи циљ се односи на финансијски сектор гдје је императив очувати његову стабилност и оживјети раст кредитирања. Власти су се обавезале да ће очувати аранжман валутног одбора као упориште политикама и заштитити независност Централне банке БиХ, израдити свеобухватне стратегије за рјешавање ризика у банкама и јачање операција и надзора над ентитетским развојним банкама, усвојити законе који ће модернизовати банкарске прописе, ојачати сарадњу између агенција из финансијског сектора и рјешавати проблем високог нивоа неквалитетних кредита.

* ГЛАС: Да ли је јавни дуг достигао опасан ниво с обзиром на то да је један од презентованих циљева фискална консолидација и њихово постепено смањење?

ПАРОДИ: Јавни дуг БиХ на крају прошле године је износио око 45 одсто БДП-а. Иако тај ниво јавног дуга није међу највишим у Европи, фискална консолидација и даље представља императив, јер је у БиХ на снази аранжман валутног одбора и нема приступ међународним тржиштима капитала. Ово оставља мало простора владама за маневрисање у случају још једног економског шока, било да он долази из спољних извора или у облику природне катастрофе. Из тог разлога у програму се тражи постепена фискална консолидација како би ниво дуга до 2022. био спуштен на 36 процената БДП-а.

* ГЛАС: Да ли је ликвидност у буџетима ентитета и сервисирање обавеза било угрожено и може ли се аранжман са ММФ-ом тумачити као спасоносни?

ПАРОДИ: Програм са ММФ-ом ће помоћи да се релаксирају финансијска ограничења у буџетима. Средства ће се дозначавати само у случају испуњавања свих услова и то под повољнијим условима у односу на комерцијалне кредите, односно са дужим периодом отплате и до 12 година и каматном стопом од 1,05 процената. ММФ-ов програм ће такође помоћи да буду ослобођена средства Свјетске банке и ЕБРД-а, а то су средства која се отплаћују на дужи период и пласирају по повољним условима. На овај начин владе ће имати могућност да у средњорочном периоду повећају потрошњу на инвестиције, што ће опет допринијети отварању више радних мјеста и вишој стопи раста. Укратко речено, умјесто задуживања за релативно скупљи дуг према комерцијалним банкама, ентитети ће се задуживати код званичних повјерилаца по повољнијим условима.

* ГЛАС: Да ли је ММФ инсистирао на резовима у буџетима и ограничавању права?

ПАРОДИ: Буџетски резови нису договарани. Умјесто тога, сагласили смо се о ограничавању потрошње на плате и накнаде запослених у јавном сектору и постепеном смањењу веома великог броја запослених у јавном сектору. Реформе у јавном сектору ће подупријети све ове мјере, као и дубоке фискалне реформе усмјерене на постизање веће ефикасности и транспарентности. ММФ и владе су се договориле да ће потрошња у наредних три до пет година расти споријим темпом у односу на економију. То ће довести до смањења величине влада у односу на економију, а ослободиће ресурсе за приватни сектор. Визија коју дијелимо јесте да приватни сектор преузме примат у генерисању раста, што је случај у већини земаља ЕУ.

Супервизија банака

* ГЛАС: Да ли је било захтјева за успостављање јединствене супервизије на нивоу БиХ или је циљ јачање ентитетских регулатора?

ПАРОДИ: Није било захтјева за успостављање јединствене супервизије на нивоу БиХ. Владе ентитета су се обавезале да ће унаприједити супервизију подижући је на ниво европских стандарда. Ентитетске агенције за банкарство те Агенција за осигурање депозита и Централна банка БиХ ће спроводити мјере како би побољшали координацију и обезбиједили финансијску стабилност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.