Фотеља преко ноћи мијења крштеницу

Жељка Домазет
Фотеља преко ноћи мијења крштеницу

Сарајево - Политичка злоупотреба националне опредијељености кулминирала је у процесу формирања власти ФБиХ, а уз досадашње самостално изјашњавање кандидата уведена је и нова пракса да о њиховој националности одлучују странке.

Најдрастичнији примјер злоупотребе националног изјашњавања догодио се у процесу формирања Владе ФБиХ када је ДФ одлучио да њихов кандидат за министра рада и социјалне политике Милан Мандиловић не може бити Србин него припадник осталих народа. Мандиловић се у обрасцима достављеним Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ за изборе 2014. године изјаснио као остали, да би га ДФ прије десетак дана кандидовао у Владу као Србина. Када је утврђено да је предложено превише Срба, Мандиловић је декретом Предсједништва ДФ-а поново постао остали. Да је националност важна само за заспосједање фотеља потврдио је и сам Мандиловић.

- Странка ће одлучити како ћу се изјаснити - признао је Мандиловић.

Стручњаци за изборни процес, правници и политички аналитичари сагласни су да је напрасна промјена националности зарад политичких именовања чиста злоупотреба и да је то потребно законски уредити како би биле спријечене манипулације.

Дугогодишњи парламентарац и угледни правник Крстан Симић каже за "Глас Српске" да је дошло вријеме у коме поједини политичари лако мијењају не само политичке ставове, него и националну припадност.

- Због тих манипулација бирачи не знају ни кога бирају, јер су у стању да у року од 24 часа промијене национално изјашњавање, па чак и по препорукама странке којој припадају зарад новца и моћи који ће на функцијама добити. Неопходно је да се Изборним законом БиХ или неким другим законским рјешењем регулише питање националне припадности како би биле спријечене злоупотребе и манипулације - каже Симић.

Некадашњи предсједник ЦИК-а Вехид Шехић каже да је недопустив овакав начин трговине и да је скандалозно да се у неколико дана или мјесеци неко више пута различито национално изјашњава.

- То се догађа у земљи у којој није света ни држава, ни породица, ни нација, ни вјера, ни људскост. Зарад фотеља се тргује свим тим вриједностима. Ово поприма забрињавајуће размјере - констатовао је Шехић.

Истакао је да је мијењање етничког идентитета зарад фотеља постало нормално и са сваким изборима све израженије.

- Све што је у нормалним и уређеним државама неморално у БиХ је постало нормално. Кроз уставне и законске одредбе потребно је регулисати да се они који се бирају и именују на одређене функције у току једног изборног циклуса не могу различито национално изјашњавати - казао је Шехић.

Политички аналитичар Енвер Казаз сматра да је сложени уставни систем БиХ омогућио различите облике дискриминације и мајоризације конститутивних народа на простору гдје су мањина.

- У Федерацији постоји политичка дискриминација и мајоризација Срба и у прошлом мандату Хрвата. Они који су се борили против мајоризације сада мајоризирају Србе као што то чини и назовиграђанска политика Жељка Комшића. У БиХ се манипулише етничким и то је најгора могућа врста преваре у којој се и Срби и Хрвати и Бошњаци веома лако договоре да остваре своје бенефите у власти. Имамо и случај Пеђе Којовића чија се Наша странка залаже за босанскохерцеговачко бошњаштво, а он се изјашњава као Србин да би купио новац од тога - истиче Казаз.

Политиколог Владе Симовић наглашава да свако има право на национално опредјељење и право да га промијени, али да се ради о класичној злоупотреби уколико то чини зарад личне користи и власти.

- Ово што данас имамо није слобода изјашњавања него је посриједи злоупотреба. Нажалост, имамо мало механизама да ту злоупотребу спријечимо. То је не само политичко-правно него и морално питање - рекао је Симовић.

Мандиловић истиче да се на прошлим изборима изјаснио као остали, али да се, с обзиром на то да има и другу могућност за изјашњење приликом кандидатуре, сада изјаснио као Србин.

- Како се испоставило да би то могло бити камен спотицања у формирању власти, ја сам на сједници Предсједништва ДФ-а рекао да се код мог имена стави да се изјашњавам као остали, да не бисмо блокирали власт у ФБиХ - рекао је Мандиловић.

Његов случај није усамљен. Посланици у Скупштини Кантона Сарајево Харис Плехо, Нермин Бјелак и Расим Смајић изјаснили су се као Срби како би ушли у Дом народа ФБиХ. ЦИК је одбио њихову кандидатуру, јер су се на општим изборима 2010. и на локалним 2012. другачије изјаснили. ЦИК је одбио и овјеру кандидатске листе посланика у Скупштини Зеничко-добојског кантона Едхема Фејзића за избор делегата из реда осталих у федерални Дом народа, јер се на локалним изборима 2012. изјаснио као Бошњак. Одбијена је и овјера кандидатске листе заступника Муамера Омановића за избор делегата из реда хрватског народа у Дом народа из Скупштине Босанско-подрињског кантона Горажде, јер се на изборима 2010. изјаснио као Бошњак.

Формирање власти

Говорећи о формирању власти предсједник ФБиХ Маринко Чавара је истакао да је одлука ДФ-а да у Влади ФБиХ има два умјесто три српска министра позитиван помак и да су се ствари посложиле.

- Остаје још да ДФ сад именује замјеника премијера ФБиХ из реда Срба, јер сад то не може бити предложени Милан Мандиловић. Та странка такође треба да достави списак кандидата и написмено њихово изјашњење о националном опредјељењу - рекао је Чавара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана