Епископ зворничко-тузлански Хризостом за Глас Српске: Кроз Васкрс спознајемо смисао постојања

Поручио је то у интервјуу за "Глас Српске" епископ зворничко-тузлански Хризостом.

- Бог нас није створио за самоуништење већ за спасење и зато је дошао у свијет оваплоћењем да као Месија и Слуга кроз страдање, Голготу, смрт и ВАСКРСЕЊЕ изведе нас из самоуништавања!!! Ако сваки од нас пронађе себе у тајни васкрсења онда је нашао своје спасење. Наш српски народ послије силних духовних тумарања и историјских избијања напокон треба да се обуче у Христа Васкрслога, да буде са васкрслим Господом - казао је Хризостом.

* ГЛАС: Шта је то на шта православни вјерници највише треба да обрате пажњу када је ријеч о прослави Васкрса?

ХРИЗОСТОМ: Прије свега нека је срећан и благословен овај наш највећи празник Васкрс! Све вас у "Гласу Српске" и све читаоце "Гласа Српске" поздрављамо са: Христос васкрсе! Ми православни хришћани треба на Васкрс и у све ове дане Васкрса да сву своју пажњу посветимо Њему - Васкрсломе Христу Господу! Свети владика Николај је у прологу ставио једно поглавље које је назвао "созерцање", а то значи сагледавање. И ми у ове дане празновања Христова васкрсења треба да созерцавамо, тј. духовним очима наше душе сагледавамо ТАЈНУ Васкрсења Христова и Њега као ВАСКРСИТЕЉА свих и свега. Друго, нека нам Васкрс не буде само празник већ живи сусрет са васкрслим Христом Господом. А то ћемо доживјети у светој Заједници Цркве Његове у којој је Он Глава и Камен крајеугаони. Нека данас наша срца пјевају Христу Господу. Наше душе треба да се радују и веселе јер је Он наша Радост и Весеље! Нека све наше емоције буду испуњене том христо-васкрсном радошћу и љубављу. Наш ум нека буде испуњен Њиме као новим знањем и сазнањем. Знањем, јер је Он, Христос Васкрсли, од данас ЖИВОТ нашег живота, СВЈЕТЛОСТ наше душе.

* ГЛАС: Да ли је вишенедјељни пост најбоља припрема вјерника за Васкрс?

ХРИЗОСТОМ: Вишенедјељни пост је једно од благодатних оруђа којима се постиже побједа над невидљивим непријатељима. Спаситељ је рекао св. апостолима "овај се род (мисли се на зле духове, духове болести, итд.) изгони постом и молитвом". Он сам савршени Бог и савршени човјек отиде у пустињу да пости како би нама показао да је пост само једно од тих духовних оруђа, које нам Бог даје. У истом тексту Светог писма истиче се да "Он пошћаше и мољаше се". Дакле овај свети и благословени пост мора и треба бити испуњен и молитвом и покајањем, односно потпуном промјеном. Свети Јован Крститељ у пустињи пребиваше у непрестаном посту и молитви и вапијаше: "МЕТАНОИТЕ, тј. промијените се! Промијените начин мишљења, размишљања, живљења. Дакле, покајање није формално признавање гријеха и сагрјешења и кајања због истих, већ суштинска промјена човјека, а све уз пост и молитву. Један од циљева нашег поста јесте да себе духовно и физички припремимо за сусрет са Васкрслим Христом, да будемо достојни његове Светости, Његове ЗАЈЕДНИЦЕ и да не будемо избачени из његове заједнице као онај човјек који дође и сједа за трпезу господара свога у неадекватном одијелу за ту заједницу и трпезу. Дакле није овдје ријеч о "најбољој припреми" већ и благодатном дару који ми или примамо или одбацујемо.

* ГЛАС: Какву бисте поруку послали поводом највећег хришћанског празника?

ХРИЗОСТОМ: Па и ово што сам до сада рекао је велика порука. Али, ја ћу још додати да је веома битно да у ове дане Васкрсења Христова саберемо ум свој и водимо рачуна шта и како радимо. Ту прије свега мислим на драматично усталасану нашу стварност. Ми Срби имамо свој спецификум да не знамо да се зауставимо, већ како би рекао Матија Бећковић умијемо "да се ћерамо - ћераћемо се још"! Нико нема право да политику злоупотребљава противу интереса свог народа, нити да политичким дјеловањем уноси немир не само у народ којем припада, већ и међу друге народе који са нама дијеле ове просторе. Христос је дошао и Васкрсао како би нам Мир донио и предао га нама свом насљеђу не да га претварамо у немир, већ да све чинимо да Мир Божији буде овдје на земљи као што је на небу. Дакле, искористимо прилику овог великог празника и сретнимо се са Христом, са братом и пријатељем, са комшијом, ближњим и даљним и обновимо Мир међу собом и између нас.

* ГЛАС: Како бисте описали боравак у Светој Гори Атонској, гдје сте често боравили док сте 1976-1980. године студирали у Солуну?

ХРИЗОСТОМ: Богу хвала имао сам ту привилегију да студирам у Солуну у периоду који сте навели. За мене је то, уистину, био привилеговани благослов. Бог сам зна зашто је то тако. Солун је својевремено био сапрестоница Источног римског царства, а сада је то исто - сапрестоница - Републике Грчке. Константинопољ или Цариград је био престоница, а Солун или Тхессалоники био је сапрестоница. То само по себи говори шта то јесте и шта то значи, а то значи да је Солун град културе, духовности, цивилизације, политике и великог бизниса. На његову духовност и културу нарочито је утицала близина Свете Горе. Није било дана да нема неког светогорца у Солуну. А Бог је тако хтио и благословио да их редовно сусрећем и упознајем. Дакле, сам Солун је био град изобилног благослова Божијег. Одлазак у Свету Гору Атонску за мене, али не само за мене, већ и за свакога човјека који одлази на Свету Гору био је одлазак у "бању Витезду" из које се излази духовно препорођен. Сваки мој одлазак на Свету Гору или боравак на њој, уистину, је био велики духовни догађај од којег сам ја духовно живио, кријепио се и издржавао сва животна искушења.

* ГЛАС: Јесу ли манастири жила куцавица православља?

ХРИЗОСТОМ: Свакако. Манастири јесу жила куцавица духовности у нашој Цркви. Ја манастир увијек доживљавам као духовно огњиште на ком се грију прозебле хришћанске душе. Свијет у коме живимо је као оно зимско вријеме у којем, хтјели ми то или не, помало озебемо, односно охлади вјере наша, ослаби црквеност наша, омлитави молитвеност наша. Мало-помало ми се опуштамо и уподобљавамо се свијету. Али, зато јесу ту наши манастири да нас опомену, да нас позову на молитву, на бдење, на ревност. Међутим, не треба запостављати ни своје парохијске заједнице, своје цркве у којима се сусрећемо са другим хришћанима - својом браћом и својим сестрама са којима остварујемо ту духовну и хришћанску заједницу вјере и љубави. Парохијске цркве су нам ту близу и треба што чешће ићи у цркве, молити се, али изнад свега због заједништва и љубави Христове са браћом и сестрама наших парохијских заједница.

* ГЛАС: Почетком године у сједишту Епархије у Бијељини отворили сте епархијску библиотеку са 30.000 наслова. То је и прва црквена библиотека у Републици Српској отворена за јавност. Шта се посебно издваја међу књигама које су ту похрањене?  

ХРИЗОСТОМ: Да! То је велики благослов, како за нашу епархију тако и за град Бијељину и шире. Наша епархијска библиотека је савремена и опремљена библиотека,  коју ћемо, ако Бог да, још више унапређивати и осавремењивати.  Осим белетристике и стручне литературе енциклопедијског карактера треба посебно истаћи  библиотечки фонд рукописних и старих штампаних књига, затим  фонд старих часописа. Наша библиотека јесте велика духовна ризница, коју треба што више користити за научноистраживачке радове стручњака. На нашу и вашу радост у току је сређивање архива Епархије зворничко-тузланске, који ће, ако Бог да, ускоро бити и званично отворен за научноистраживачке радове. Ми бисмо жељели да наша епархијска библиотека и архив Епархије не буду само хранилиште књига и докумената, већ извори из којих ће људи од науке и пера "извлачити" оно што им треба. Нека Бог да да тако буде.

Истинска вјера

* ГЛАС: Колики је значај вјере у времену у коме се младим људима све више материјалне ствари представљају као приоритетне?

ХРИЗОСТОМ: Управо у овом и оваквом времену, када је све материјализовано и све се мјери процентом и интересом најбоље се осјећа потреба вјере у Бога. Без истинске и потпуне вјере у Бога не можемо се одбранити од ове свепогубне материјализације, али и глобализације па ако хоћете и сверелигијског синкретизма. Глобализација покушава да нам наметне религијски синкретизам, тј. сверелигију (општу религију). Поприлично сам био изненађен када сам једном приликом у Аустрији нешто тако затекао у једном римокатоличком самостану. Глобализација ствара свјетску кризу и онда ту исту кризу користи противу аутентичних цивилизација, култура и историјски утемељених религија неријетко примјењујући насиље како би се створила некаква глобалистичка сверелигија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.