Екстремисти из Сирије враћају се у БиХ

- Ми смо спремни да их преузмемо и они ће одмах бити пребачени у Тужилаштво и притворени јер је за њима расписана потјерница - рекао је “Гласу” министар безбједности БиХ Драган Мектић.

Додао је да још трају договори о неким техничким детаљима.

- Ћуфуровић и Чурт налазе се у притвору коалиционих снага у кампу у сјевероисточној Сирији. Тамо су одведени након што су заробљени у борбама снага антитерористичке коалиције и остатака паравојних јединица пораженог исламистичког калифата. Не знамо колико их има, јер се тамо налази велики логор. Сигурно је да су у том логору неки одавде, али има и оних који се лажно представљају да су са ових простора. Мораће се извршити провјере па видјети да ли су подаци које су дали тачни - рекао је Мектић.

Према доступним информацијама, у кампу се налазе и Един Муфтић, Недим Мујчиновић, Алдин Благојевић, те Елмедин Синановић, за које би тек требало да почне процес провјера, те могуће изручење. Мектић каже да ће двојица ИС-оваца за којима је расписана потјерница авионом америчких снага бити пребачени у Сарајево и у стању приправности је и Гранична полиција БиХ, а преузеће их припадници СИПА по налогу Тужилаштва БиХ.

На питање да ли је БиХ спремна да изврши својеврсну дерадикализацију људи који су боравили и борили се на страним ратиштима, Мектић каже да се у овом тренутку не може тврдити како ће тај процес ићи.

- Имамо одређене пројекте и новац који смо добили од ЕУ. Ако буде државе, моћи ће се извршити и дерадикализација - рекао је Мектић.

Замјеник министра безбједности БиХ Мијо Крешић за “Глас Српске” каже да су САД предводиле коалицију за борбу против ИС-а и да је и БиХ била чланица те глобалне коалиције.

 - Значајан број наших држављана је био присутан на сиријском ратишту, а један дио њих се налази међу најтраженијим терористима у овом тренутку. Чињеница је да се врло често БиХ доводи у везу са тим радикалним особама, што не иде у смјеру изградње позитивног имиџа ове земље. Ми ћемо имати обавезу да прихватимо држављане БиХ који су били тамо. Знамо на који начин су отишли из БиХ, а сада видимо како је завршила та Исламска држава, која је поражена од глобалне коалиције. Питање је колико смо спремни и какве су нам институције да те људе уведемо у неке програме дерадикализације и интеграције у нормалан живот. То је јако изазовно и дугорочно ће имати своју рефлексију на друштво у БиХ - рекао је Крешић.

Све зависи од институција

На питање може ли се десити да повратници са страних ратишта додатно радикализују стање у БиХ, Мијо Крешић одговара да то зависи од снаге институција.

- Ако смо истински опредијељени за европске вриједности, немам дилему да ће тај значајан број људи који је ушао у такву авантуру бити окренут у правом смјеру, а не да развија екстремну идеологију. Ако не одговоримо системски кроз институције, онда дугорочно можемо бити суочени са проблемима - казао је Крешић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.