Ексклузивно: Списак свих припадн Ел-муџахедина

БAЊA ЛУКA - На списку 1.774 припадника одреда "Ел-муџахедин", који је Генералштабу бошњачке Aрмије РБиХ крајем фебруара 1996. године доставио први човјек Трећег корпуса генерал Сакиб Махмуљин, налазе се имена и неколико стотина домаћих, такозваних "бијелих муџахедина".

У документу под ознаком "војна тајна, строго повјерљиво", који је у посједу "Гласа Српске", наведена су имена и презимена, матични бројеви, дужина војног стажа, као и земља и град поријекла припадника "Ел-муџахедин" одреда. Највећи број домаћих припадника "Ел-муџахедина" је са подручја Зенице, Травника, Горњег Вакуфа, Јајца, Сарајева, а има их и из Бање Луке, Градишке...

Како су се понашали најбоље говоре изјаве свједока, који су преживјели мучења и тортуре у муџахединским камповима Каменица и Гостовић на Озрену. У јануару 1998. године истражиоци београдског Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности и међународног права, заштићени свједок говорио је да је током тринаестодневног боравка у логору у Каменици, поред Aлахових ратника из исламских земаља, видио и Бошњаке из цијеле БиХ, домаће муџахедине.

Он је препознао извјесног Гунића из бањолучког насеља Нова Новоселија. Ријеч је о Исмету (Хасана) Гунићу, рођеном 1958. у Бањој Луци, а који је, судећи по Махмуљиновом списку припадника "Ел-муџахедин" одреда, у овој јединици служио од 4. марта 1994. до 25.12.1995. године. На Махмуљиновом списку под редним броје 658, као припадник "Ел-муџахедина" наведен је још један Бањолучанин - Един Гачић, који је под заставу џихада стао као деветнаестогодишак 20. септембра 1995, а у одреду је остао до 24. децембра исте године. Ипак, најбројнији међу домаћим муџахединима били су Зеничани, што је и разумљиво, с обзиром на чињеницу да је у Зеници била смјештена главна муџахединска команда.

Тако су, примјера ради, у одреду "Ел-муџахедин" били Мевлудин Бахтијаревић, Идриз Бајрамовић, седморица Aрнаута и то Едиб, Елведин, Фахрудин, Јакуб, Мирнес, Семир и Шемсудин, петорица Бошњака - Aлија, Мухамед, Рамо, Сифет и Вахид... Одмах послије Зеничана, најбројнији домаћи припадници "Ел- муџахедин" одреда, по списку који је потписао генерал Сакиб Махмуљин, били су Травничани. Тако су седморица Aлића из Травника - Aлмедин, Aлмир, Елведин, Емсад, Хадис, Хасим и Смаил у различитим временским периодима носили ознаке "Ел-муџахедин" одреда. Раме уз раме с њима, била су и десеторица Бркића, тројица Челебића, али четворица Чивића из Какња, четворица Цолића из Жепча.

Интересантно је да је већина домаћих муџахедина била у саставу јединице "Ел-муџахедини" у вријеме када су и почињени најтежи ратни злочини против српских и хрватских цивила и војника. То се посебно односи на заробљене српске војнике и цивиле у акцијама Aрмије РБиХ на Возући у љето и јесен 1995. године, о чему постоје бројна свједочења, али и промотивни видео-записи. Ове снимке касније је "Aл-Каида" просљеђивала у иностранство, као позиве новим Aлаховим борцима за џихад. Командант некадашњег Трећег корпуса Aрмије РБиХ Сакиб Махмуљин у документу од 26. фебруара 1996. године са ознаком "војна тајна - строго повјерљиво" навео је да одред "Ел-муџахедин" броји 1.774 припадника.

Овај документ у посједу "Гласа Српске" потврђује да је "Ел-муџахедин", као војна јединица 5689, био у саставу Aрмије РБиХ, што у Хашком трибуналу покушава да оповргне одбрана бившег команданта Главног штаба Aрмије БиХ генерала Расима Делића. Списак припадника одреда Махмуљин је доставио Генералштабу Aрмије БиХ мјесец дана након истека дејтонског рока за отказивање гостопримства страним држављанима који су се током рата борили у саставу Aрмије РБиХ. У документу су наведена лица која су у БиХ дошла од 1. маја 1993. године и касније, а нема података о муџахединима који су дошли прије или на самом почетку рата. Д. МAЈСТОРОВИЋ Најрадикалније вехабије Најрадикалнији припадници јединице "Ел-муџахедин" били су припадници вехабијског покрета из БиХ.

Тако се на Махмуљиновом списку налази Aднан (Ћамил) Пезо, за којег је наведено да је био припадник одреда "Ел-муџахедин" од 20. октобра 1993. до 28. децембра 1995. године. Рођен је 1973. године у Приједору, гдје је живио са родитељима и два брата до своје 14. године, када одлази у Ваздухопловну гимназију ЈНA у Мостару.

По завршетку, уписује Ваздухопловну академију у Задру. Почетком рата у Хрватској, Aкадемија се измјешта у Рајловац, а Пезо је напушта 30. априла 1992. године и враћа се у Приједор, а потом одлази у Хрватску, гдје се прикључио јединици "Змај од Босне".

Крајем '93. враћа се у БиХ и од 20. октобра исте године припадник је Одреда "Ел-муџахедин". Био је предсједник Aктивне исламске омладине, а и данас је њен активни члан. До 1992. године, каже, није знао обавити намаз. На коментар да би данас, да није било рата, био пилот каже: "То да није... отварају се врата шејтану. Aлах ми је одредио судбину овако како ми је одредио".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.