Џихадисти у бијегу од биједе и бруталности

Један од стотина људи који су се из ратних зона у Сирији вратили у земље региона је и Хилми. Послије 16 мјесеци проведених у калифату Исламске државе, којем се прикључио вјерујући у идеалан живот у потпуном вјерском окружењу, стигао је кући разочаран оним што је тамо видио.

- Тамо није било ничега, нема струје, немаш књигу, немаш интернет, ништа. Имао сам код себе 400 евра који су брзо потрошени на храну и основне потрепштине. Пријавио сам се у мектеб за болесне гдје сам добијао 50 долара мјесечно. Моја супруга је помагала старијим женама па су јој оне некад давале скромну надокнаду, а ја сам лудио све вријеме и гледао како да спасим породицу и побјегнем одатле - сјећа се Хилми који има држављанство БиХ и Црне Горе.

Када је чуо да је Исламска држава направила калифат, као вјерник био је ријешен да оде и види да ли је живот тамо заиста у складу са шеријатским принципима. Хилмијева дестинација је био Алепо.

- Када су борбе интензивиране, Исламска држава је увела ванредно стање, одузела пасоше свим странцима и обавијестила их да не могу напустити калифат јер је савршено друштво већ стигло. Један Бошњак који је такође живио у калифату је гарантовао за мене и породицу, па смо пребачени у кућу заједно с још неким избјеглицама - каже Хилми.

Послије неколико мјесеци добио је руинирано имање на периферији гдје је са породицом живио дуже од годину.

- Дошло је пуно наших људи, највише из БиХ, било их је из Србије, Црне Горе. Било је свакаквих и правих вјерника и добрих људи, али и криминалаца који су бјежали од закона - рекао је Хилми који је одлучио да побјегне и након неколико безуспјешних покушаја и датог новца преко Турске је стигао у БиХ гдје је убрзо ухапшен због оптужби за тероризам.

Македонац Фисник се као плаћеник са ратним искуством у љето 2014. придружио "Ал-Нусри" заједно с пријатељима с Балкана и Кавказа који су живјели у Њемачкој и Аустрији. Прича да је бруталност коју је виђао у Сирији далеко екстремнија од свега што је видио током ратова на Балкану.

- Да бих могао да напустим исламску државу и вратим се кући, морао сам убити петоро "шпијуна" међу којима су биле и двије жене. Алтернатива је била да наше главе заврше на тргу умјесто њихових. Гледао сам како Асадовим заробљеним војницима скидају главе. Било је грозно у почетку јер то нисам гледао ни у Југославији. Послије се навикнеш и на то - каже Фисник.

Послије два мјесеца локални командант му је рекао да ће се његова јединица придружити Исламској држави.

- Нас није брига за заклетву док год нас плаћају. Стигли су и нови плаћеници, међу којима је било чак и хришћана којима је стало до брзе зараде. Чак и након повратка с линије стално се ишло у некакве рације и претресе, обични људи су сумњичени да су шпијуни, да пију алкохол, да су наркомани... То је био одличан изговор некима да из забаве муче људе, пљачкају, пале, силују - објашњава Фисник.

Умјетнине

Џихадиста из Македоније Фисник објашњава да је највише новца зарадио када је транспортовао умјетнине из Сирије до границе са Турском. Он је испричао да су то статуе и друге умјетнине које су џихадисти наводно уништавали пред камерама, а онда их продавали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.