Државне фирме грцају у дуговима, а исплаћују дивиденде и високе плате

Притом, како је истакнуто, више од 20 одсто укупног дуга БиХ отпада на државна предузећа, који износи више од осам милијарди марака, а ММФ истиче да су плате у тим предузећима у процентуалном односу према укупним платама међу највећим у Европи. Према тим подацима, једино Румунија и Украјина имају веће плате у државним предузећима у односу на просјечна примања у тим земљама, док је БиХ на трећем мјесту, са 40 одсто вишим примањима у односу на просјек у земљи. Са око 35 одсто већим платама у односу на просјек могу се “похвалити” Хрватска, Албанија и Србија, док су са нешто испод 30 одсто већим платама у односу на просјек Литванија, Летонија, Словенија, Бугарска, Чешка, Пољска и Словачка.

Што се тиче дивиденди, према подацима из студије ММФ-а, “БХ Телеком” је у 2017. исплатио 67,5 милиона марака дивиденди, затим “Електропривреда БиХ” пет милиона, а “Аутопутеви РС” четири милиона. Притом, интересантно је да су “Аутопутеви РС” исплатили четири милиона марака дивиденди, а предузеће је за изградњу аутопутева узело кредите у висини од више стотина милиона евра, које отплаћују грађани РС. Према овим подацима, 95 одсто свих дивиденди отпада на ова три државна предузећа.

Три највећа дужника су “Жељезнице ФБиХ”, са 203 милиона марака, “Градско саобраћајно предузеће Сарајево” (ГРАС) са око 160 милиона марака, те Рудници Крека са око 137 милиона марака. Притом, како је наведено, 20 државних предузећа у БиХ од укупно 550 држи готово 90 одсто свих обавеза. Око 60 одсто свих обавеза се односи на краткорочне обавезе.

Франциско Пароди, стални представник ММФ-а у БиХ и аутор студије, каже да се ни изнесени подаци не могу сматрати у потпуности валидним јер, како истиче, чак 134 државна предузећа у БиХ не подносе финансијске извјештаје на вријеме, а било им је потребно више од годину и по да дођу до ових података. Истиче да је циљ ове студије пружити грађанима БиХ, као крајњим власницима државних предузећа, податке у каквом стању се налазе, како би могли одлучити шта с њима желе урадити. Наводи да једно од рјешења може бити приватизација, али да постоје и многа друга рјешења, од даљег останка у државном власништву, давања у концесију и друге могућности.

Најважније је, како истиче, да држава мора да буде добар и одговоран власник, да зна шта посједује, као и да зна који циљ жели постићи власништвом над неким предузећем.

“Осим тога, као добар власник морате редовно да анализирате финансије предузећа. А ако је власник влада, морате те финансије у потпуности да ставите на увид јавности, која је, на крају крајева, коначни власник. Не треба посебно наглашавати да ово у БиХ не постоји. Такође, морате да знате шта желите да урадите са својом имовином. Ако утврдите да су ваша предузећа у проблему, морате да предузмете неке мјере”, истиче он.

У СЊОТ-у кажу да је велики проблем у БиХ чињеница да динамика раста плата у БиХ нема много везе са стањем економије, односно да плате у јавном сектору расту усљед политичких одлука, за разику од приватног сектора, гдје динамика кретања плата зависи од стања на тржишту.

Као примјер они наводе динамику кретања плата у РС након увођења пореза на додану вриједности и увођења Управе за индиректно опорезивање БиХ, када је, како истичу, дошло до наглог повећања плата за више од десет одсто у просјеку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.